Kina vodeća destinacija za investitore

Azijske zemlje u razvoju privukle su u 2005. rekordnih 177 milijardi dolara direktnih stranih ulaganja, pokazuje izveštaj EIU, istraživačke službe britanskog "Ekonomista" i Programa za medjunarodne investicije Univerziteta Kolumbija.

Ove godine Kina će privući bezmalo 87 milijardi dolara direktnih stranih investicija, daleko više od ostalih perspektivnih tržišta u razvoju, procenjuje se u izveštaju. Lane se u Kinu slila 79,1 milijarda dolara.

Kina će i ubuduće biti atraktivna za ulagače iz inostranstva, uprkos rastućim troškovima, i konkurenciji Vijetnama i Indije, uvereni su analitičari.

Od ostalih za investitore interesantnih destinacija u Aziji, Hongkong je lane privukao 35,9 milijardi dolara, Singapur 33,4 milijarde, a Indija 6,7 milijardi. Očekuje se, medjutim, brži rast ulaganja u Indiju tako da bi 2010. trebalo da dostignu 14,3 milijarde dolara.

U medjuvremenu Kina postaje i značajan investitor u inostranstvu. Prošle godine kineske kompanije su van zemlje investirale 12,3 milijarde dolara, 123 odsto više nego 2004.

Zvanični Peking u sklopu napora da smanji zavisnost ekonomije od izvozno orijentisane prerađivačke industrije podstiče kineske kompanije da ulažu u inostranstvu. Više od polovine kineskih ulaganja van zemlje bilo je usmereno u preduzeća u prerađivačkoj industriji, uključujući proizvodnju tekstila, obuće, kompjutera, mašina i lekova.

Sa druge strane Narodna banka Kine kaže da je naredila povećanje od 0,27 procentnih poena na jednogodišnje bankarske pozajmice i depozite. Jednogodišnja kamata na uloge sada je 2,52 odsto, a na pozajmice 6,12 proceneta, saopštila je centralna banka.

Banka je krajem aprila za isti iznos povećala kamate na zajmove, ali je stope za uloge nije menjala. Istovremeno, povećan je deo obaveznih rezervi banaka kojima je naloženo da smanje pozajmice u određenim privrednim sektorima.

Snažno guran ulaganjima i izvozom, godišnji domaći proizvod Kine skočio je za čak 11,3 odsto u drugom ovogodišnjem kvartalu, sa 10,3 proceneta rasta u prva tri meseca. Vlada strahuje da investicioni bum, koji pokreće do te mere visoki rast, može da zapali inflaciju i zatrpa banke teretom opasno visokih nenaplaćenih dugova.