Srbi i Nemci štede vodu?

Novosagrađena fabrika za prečišćavanje vode u vodovodnu mrežu može da ispusti 100 litara vode u sekundi, a Bojničani koriste samo 10 litara u sekundi.

Zbog toga su lokalne vlasti bile primorane da zatvore dva od tri filter polja u fabrici vode.

Prema navodima predsednika opštine Jovice Arandjelovića, na gradski vodovod priključeno je oko 90 odsto Bojnika sa desetak hiljada stanovnika i još tri sela, a u toku je izgradnja vodovodne mreže do još nekoliko većih sela.

"Iako se vodovodne mreže grade sredstvima Vlade Srbije, meštani okolnih sela nisu zainteresovani za priključak jer vodu za piće koriste iz sopstvenih bunara. Više ih zanimaju telefonski priključci", navodi Arandjelović.

On tvrdi da je voda iz bunara uglavnom bakteriološki neispravna, podsećajući da se 26 stanovnika sela Lapotince prošle godine zarazilo žuticoom, a da je konstatovano da je uzrok epidemije neispravna voda.

I domaćinstva koja su priključena na gradski vodovod troše veoma malo vode.

"Zbog velikog siromaštva, ovde ljudi štede i na vodi, pa tako jedno petočlano domaćistvo za utrošenu vodu napravi prosečan mesečni račun od 200 dinara", kazao je Arandjelović.

Za razliku od Bojnika, polovina domaćinstava u susednoj opštini Lebane u letnjim mesecima nema vodu zbog malih kapaciteta gradskog vodovoda.

Povremene teškoće u snabdevanju vodom imaju i stanovnici Leskovca, Medveđe i Vlasotinca.

Nemci previše štede vodu

Stanovnici Nemačke su za poslednjih 15-ak godina počeli previše da štede vodu, što počinje ozbiljno da ugrožava vodovodne instalacije i kvalitet vode za piće.

Nemački stručnjaci su, povodom Svetske nedelje vode koja traje u Stokholmu, upozorili da ljudi u područjima u kojima nema dovoljno vode nemaju koristi od prekomerne štednje vode u Nemačkoj u kojoj vode, zbog obilnih kiša, ima na pretek.

Političari i ekolozi godinama su pozivali gradjane da štede različite resurse, pa i vodu. Apeli su urodili plodom, pa prosečan Nemac dnevno troši 127 litara pijaće vode, što je za 18 litara manje nego 1990. godine.

Građani na istoku zemlje, na području nekadašnje socijalističke Nemačke Demokratske Republike, troše samo 90 litara vode dnevno.

Takva štedljivost mogla bi ubuduće skupo da ih košta, jer sve manja potrošnja donosi nove probleme. Pijaća voda sve duže stoji u cevima, one počinju da rđaju, pa tako u vodu ulaze gvožđe, cink, bakar i olovo, materije koje štetno utiču na zdravlje.

Pored toga, veliki vodovodi sve češće su prinudjeni da na veliko ispuštaju vodu iz cevi, da bi se sprečilo širenje bakterija i gljivica. Tako se zapravo ušteđena voda troši da bi se pročistio i zaštitio vodovodni sistem.

To je možda i razlog zbog kojeg računi za vodu gradjanima proteklih godina, uprkos štednji, nisu opali, jer u cenu komunalija sa 80 do 90 odsto ulaze fiksni troškovi održavanja vodovodnog i kanalizacionog sistema.

Tokom 1980-ih ekolozi i političari su upozoravali na opasnosti velike potrošnje vode. Nemci su u medjuvremenu odustali od  neprestanog polivanja bašti ili od kupanja u kadi i prešli na brzo tuširanje, mašine za posuđe i veš troše sve manje vode, a u toaletima postoje posebni dugmići za regulisanje količine vode.

Eksperti upozoravaju da se voda ionako ne može "uštedeti" za buduće generacije. Nemački stručnjaci se sada zalažu da se sa stroge štednje vode, polako pređe na "sistem dovoljne potrošnje".

Čak je i ekološko udruženje "Zelena liga" apelovalo na Nemce uz podsećanje da se "ljudima u Južnoj Sahari ne može pomoći stalnim smanjivanjem potrošnje vode u Nemačkoj".