Kruševac: Projekti za ekonomski razvoj

Program Podsticaja ekonomskom razvoju opština, u okviru koga je sve ovo urađeno, u Kruševcu se sprovodi od marta ove godine, a cilj je pružanje pomoći lokalnim samoupravama u otvaranju novih radnih mesta i preduzeća, privlačenju investicija i uspostavljanju partnerstva između javnog i privatnog sektora.

Američka agencija za međunarodni razvoj je finansijer ovog programa, a budžet za naredne dve i po godine za područje deset opština, u koliko se on trenutno sprovodi je 24 miliona dolara.  
Rezultati ankete, sprovedene na 58 kruševačkih preduzeća, pokazuju da su odgovori na pitanje šta privrednici misle o Kruševcu kao mestu za poslovanje bili prilično pozitivni - dvadeset četiri firme su ocenile svoj grad kao "dobar" ili "izuzetan", isto toliko kao "zadovoljavajući", a samo pet kao "loš" za biznis.

Kao pozitivni elementi poslovne klime, navedeni su geografski položaj i tradicija poslovnog centra, okruženje za buduće investicije, kvalifikovana radna snaga u nekim oblastima, sirovine u neposrednom okruženju, ekonomska struktura, broj banaka u gradu i pozitivan stav lokalnih vlasti.

Negativni faktori su nedostatak visoko obrazovanih kadrova, modernih tehnologija, neadekvatna putna mreža, birokratija, spora privatizacija velikih preduzeća i niska kupovna moć građana.

Rezultati pokazuju da lokalna ekonomija nije dovoljno orijentisana ka izvozu, jer samo osam od 58 firmi izvozi više od 10 odsto proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno, samo 15 odsto proizvodnje plasira na strana tržišta.

Ukupan izvoz opštine Kruševac u prošloj godini je bio 60 miliona dolara, a najviše robe je otišlo u Italiju - 68 odsto, dok se 13 odsto izvoza plasira na makedonsko i deset odsto izvoza na bugarsko tržište.

Oko 200 nezaposlenih kreće u svoj biznis

U Kruševcu je u prvoj polovini ove godine oko 200 nezaposlenih, proglašenih za tehnološki višak započelo sopstveni posao, saopštila je kruševačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje. Najveći broj njih, čak 168, dobilo je bespovratna sredstva za pokretanje biznisa u iznosu od 80.000 do 150.000 dinara.

Stručni saradnik u kruševačkoj filijali te službe Miloš Jovanović rekao je da je kroz centar za razvoj preduzetništva i malog biznisa u tom periodu prošlo 780 nezaposlenih i lica koja su tehnološki višak ili bi to mogla da budu. On procenjuje da je od tog broja 200 do 250 pokrenulo sopstveni posao.

"Reč je o programu samozapošljavanja, gde je korisnik u obavezi da osnuje radnju, te da naredne dve godine posluje i uplaćuje sebi doprinose, a dosadašnja praksa je pokazala da se oko 45 odsto odobrenih sredstva realizuje, odnosno ne odluče se svi da počnu biznis i potpišu ugovor", kaže Jovanović.

Jovanović navodi da se nezaposleni sve češće odlučuju za mogućnost korišćenja jednokratne novčane naknade i objašnjava da "lice koje je postalo tehnološki višak i koristi novčanu naknadu, može jednokratno da podigne ukupan bruto iznos za period od dve godine, koliko bi bilo na evidenciji, a uslov je da registruje delatnost i da je u tom periodu obavlja".

Kruševac ima 5.274 registrovanih privrednih subjekata, od kojih je 636 privrednih društava i 4.638 preduzetnika, a najviše njih, 79 odsto, zapošljava do 20 radnika. U Kruševcu na evidenciji Biroa rada ima oko 17.000 nezaposlenih, dok na teritoriji Rasinskog okruga ima skoro 29.000 lica bez posla.