FHP PROTIV POSTAVLJENJA LUKICA

Fond za humanitarno pravo je u svom saopstenju naveo nekoliko podataka zbog kojih je protiv postavljenja Sretena Lukica na mesto nacelnika Javne bezbednosti MUP-a Srbije. Izmedju ostalog, FHP navodi da je Lukic tokom 1998. i 1999. godine bio nacelnik Staba MUP-a Srbije u Pristini. Na toj duznosti je rukovodio akcijama MUP-a na Kosovu, a u vise navrata je vodio strane diplomate i novinare u obilazak Kosova tvrdeci da nase jedinice "nisu sravnile citava sela vec samo kuce iz kojih su pucali teroristi". "Washington Post" je 28. januar 1999. objavio, a svi svetski mediji preneli clanak u kome se govori o snimku razgovora izmedju potpredsednika Savezne Vlade Nikole Sainovica i Sretena Lukica u kome se oni konsultuju oko situacije u Racku. Tom prilikom, kako navodi list, Lukic je od Sainovica dobio konkretna naredjenja. U seriji razgovora izmedju njih dvojice, ispoljena je zabrinutost zbog medjunarodnih reakcija na dogadjaj u Racku, a diskutovali su i kako da "slucaj Racak" predstave kao rezultat borbe izmedju vladinih snaga i OVK. U clanku se navodi da su i kasnije pokusali da prikriju to sto se desilo, a jedan od nacina je bio sprecavanje Luiz Arbur da poseti Kosovo. General-major policije Sreten Lukic i general-pukovnik Nebojsa Pavkovic su 4. maja 1999. godine podneli raport tadasnjem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu kada su naveli da su "potpuno unistili jedinice, stabove i infrastrukturu teroristicke organizacije koja sebe naziva OVK" . Povodom dana bezbednosti 13. maja 1999. godine, Lukic je ukazom predsednika Srbije Milana Milutinovica "zbog angazovanja na suzbijanju siptarskog separatizma" unapredjen u cin general-potpukovnika , a 7. jula 1999. godine ga je Slobodan Milosevic odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda. Lukic je po povratku sa Kosova bio pomocnik nacelnika Resora Javne bezbednosti, a prilikom dodele odlikovanja pripadnicima MUP-a Lukic bio je i licni izaslanik predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Najbitnije je svakako pismo Luiz Arbur koje je ona uputila 26. marta 1999. godine na adrese jugoslovenskih zvanicnika u vezi sa eskalacijom nasilja na Kosovu. U tom pismu, Luiz Arbur je upozorila Slobodana Milosevica, Mirka Marjanovica, Milana Milutinovica, Nikolu Sainovica, Momira Bulatovica, Frenkija Simatovica, Dragoljuba Ojdanica, Nebojsu Pavkovica, Sretena Lukica, Ljubinka Cvetica, Radomira Markovica, Zorana Sokolovica i Vlajka Stojiljkovica da sprece dalje cinjenje zlocina od strane potcinjenih, kao i da preduzmu neophodne korake radi kaznjavanja potcinjenih koji su ucinili povrede medjunarodnog humanitarnog prava. Na konferenciji za stampu 31. marta 1999. godine Luiz Arbur je pojasnjavajuci razloge zbog kojih je uputila pismo, navela da se mora utvrditi " ne samo identitet zlocinca, vec i da osnovna odgovornost lezi na vojnim i policijskim komandantima koji imaju duznost da sprece i kazne cinjenje ratnih zlocina". U svetlu svih unapred iznetih argumenata Fond za humanitarno pravo smatra da je imenovanje Sretena Lukica za Nacelnika Resora javne bezbednosti apsolutno neprihvatljivo, narocito imajuci u vidu cinjenicu da je haski tuzilac Luiz Arbur uputila pismo i javno saopstila imena jugoslovenskih i srpskih funkcionera koji su na osnovu funkcija krivicno odgovorni za necinjenje, odnosno za nesprecavanje ratnih zlocina, stoji u saopstenju FHP, prenosi B92.