SAD kritikuju dešavanja na Kubi

SAD navode da se time "negira pravo kubanskog naroda da slobodno izabere svoju vladu". U saopštenju Stejt departmenta se navodi da su SAD spremne da pomognu Kubi da krene putem demokratske tranzicije i da brzo obezbede humanitarnu pomoć kako bi se pomogla "autentična tranzicija".

Kubanci "moraju znati da nemaju boljeg prijatelja od Amerike i da mogu da računaju na našu podršku u okviru procedure ka budućoj demokratiji", navedeno je u saopštenju. Fidel Kastro je u ponedeljak preneo prviremeno vlast na svog brata zbog zdravstvenih problema.

I predsednik SAD Džordž Buš apelovao je na Kubance da rade na demokratskim promenama i upozorio da će američka vlada zapamtiti one koji sada pokušavaju da opstruiraju napore za demokratizaciju te zemlje. "Mi ćemo vas podržati u vašim naporima da izgradite prelaznu vlast na Kubi koja će biti posvećena demokratiji i mi ćemo zapamtiti one koji u sadašnjem kubanskom režimu opstruišu vašu želju za slobodnom Kubom", navodi se u Bušovom saopštenju.

Američki predsednik je kazao da SAD aktivno posmatraju razvoj događaja na Kubi. "U ovo vreme neizvesnosti za Kubu jedna stvar je jasna: SAD su potpuno posvećene tome da pomognu kubanski narod u njegovim stremljenjima ka demokratiji i slobodi", navodi se u saopštenju američkog predsednika.

Buš je apelovao na sve demokratske narode da se ujedine u svojoj podršci pravu Kubanaca da odrede demokratsku budućnost svoje domovine. "Već dugo SAD se nadaju da će imati slobodnu, nezavisnu i demokratsku Kubu kao bliskog prijatelja i suseda", saopštio je Buš i dodao da kubanski narod u ostvarivanju tog cilja može računati na punu i bezuslovnu podršku SAD.

SAD - imigranti i Bliski istok

Takvo držanje Vašingtona stručnjaci pripisuju želji Amerikanaca da ne gurnu Kubu u previranja koja bi mogla podstaći neke Kubance da napuste zemlju. "Plašimo se krize sa migrantima, poput one iz 1994. ili iz 1980-ih godina, kada su desetine hiljada Kubanaca napustile ostrvo", izjavio je Mark Falkof, analitičar konzervativnog istraživačkog centra AEI.

On je posebno skrenuo pažnju na saopštenja Bele kuće od srede u kojima se, da bi se izbegla humanitarna kriza, Kubanci pozivaju da ne pokušavaju da pobegnu u SAD, a kubanska emigracija upozorava da ne pokušava da se domogne ostrva. Tu poruku je ponovio u četvrtak portparol Stejt departmenta Šon Mekormak - da Kubanci pojačaju borbu za demokratiju tako što će ostati na Kubi i raditi na pozitivnim promenama.

Eksperti, takođe, primećuju da SAD imaju pune ruke posla na Bliskom istoku i u Iraku. "Ne verujem da je Vašington u poziciji da se meša u kubansku politiku", ocenjuje Ana Faja iz kanadske fondacije FOCAL. "Rat u Iraku i sukob na Bliskom istoku su suviše komplikovana pitanja da bi SAD pocele da se bave i Kubom", rekla je ona. S druge strane, Mark Falkof primećuje da Kuba nema ništa što bi Amerikancima bilo potrebno, za razliku od Iraka ili Irana, koji imaju velike rezerve nafte.

SAD su Kubi uvele ekonomski embargo još pre 44 godine, kada su na vlast u toj zemlji došli komunisti. Vašington je pre godinu dana imenovao Kejleba Mekerija za koordinatora za tranziciju na Kubi, a nedavno je odredio 80 miliona dolara za kubansku opoziciju da bi se "pripremila za promenu" u svojoj zemlji.

CPJ traži dozvolu za ulazak novinarima

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) zatražio je od kubanskih vlasti da dozvole stranim novinarima da uđu na Kubu, pošto su nekolicinu novinara vratile kućama. "Pozivamo kubanske vlasti da dozvole novinarima da rade svoj posao, bez uznemiravanja ili blokade", rekao je koordinator programa te grupe za zaštitu slobode medija Karlos Laurija.

U saopštenju CPJ se navodi da je neophodno da se stranim novinarima dozvoli ulazak na Kubu kako bi izveštavali o prenošenju vlasti sa Kastra, pošto je reč o događaju od svetskog značaja. "Zabrinuti smo, takođe, zbog informacija da Kuba odbija zahteve za vize novinara", dodaje se u saopštenju. Ta organizacija, čije je sedište u Njujorku, navela je da je više stranih novinara vraćeno u sredu sa aerodroma u Havani.