Korzika

Tragovima prošlosti
Poznati i dostupni istorijski anali svedoče o vekovnoj težnji Korzikanaca za očuvanjem sopstvenog identiteta, samosvojnosti i kulture. Ovo enigmatično ostrvo oduvek je privlačilo zavojevače, gusare, propovednike i trgovce, koji su se smenjivali u talasima, boreći se za prevlast uticaja i dominaciju. I letimičan osvrt na prošlost svedoči o ovdašnjim burnim zbivanjima: nekadašnja Druga rimska provincija (zajedno sa Sardinijom), zatim đenovljanska kolonija između XII i XVIII veka, Korzika još od 1553. godine postaje meta interesa Francuske, kojoj i zvanično teritorijalno pripada poslednja dva stoleća. Činjenica da su u dva navrata (1715. i 1853.) ovde donošeni zakoni o zabrani nošenja i korišćenja vatrenog oružja dovoljno govori o prekom i naprasitom temperamentu ostrvljana: sve do pred kraj XIX veka u razmiricama među klanovima i porodicama presuđivalo se svojeručno, utirući put krvnoj osveti koja je znala da potraje i generacijama. Pokret za nezavisnost Korzike koji je snažno i dramatično potresao ostrvo, ali i celu Francusku, tokom sedamdesetih godina XX veka prešao je u daleko mirnije vode konačnim priznavanjem posebnog, autonomnog statusa, što su centralne francuske vlasti učinile 1991. a zatim i potvrdile 2001. godine.

U susret Ostrvu
Korzika je podeljena u četiri glavne administrativne oblasti, koje prate očekivanu geografsku logiku i ritam glavnih gradskih jezgara: severni deo ostrva, sa središtem u Bastiji, zapadna obala sa centrom u Ajačiju, jug sa Bonifacijem i planinska unutrašnjost kojom dominira prestonica Korte. Samim tim, jasno je da se "osvajanje" Korzike odvija u najmanju ruku u nekoliko etapa, koje prate liniju morskog horizonta, nestvarne gorske lepote, sela u unutrašnjosti ostrva u kojima je vreme odavno stalo i gradske sredine u kojima tokom letnjih meseci sve vrvi od meteža i uskomešalog života, obeleženog karakterističnom sredozemnom paletom. Iako je mreža puteva i drugih vitalnih infrastruktura izuzetno razvijena i održavana, Korzika ostaje u svakom smislu prkosna i ne uvek najpristupačnija, pa je upoznavanje sa njenim lepotama uslovljeno podrškom najmanje četiri točka: automobil je najbolje i najpovoljnije iznajmiti u nekoj od luka ili na jednom od aerodroma koji su i inače kapije za prispeće na ostrvo. Upravo zbog specifičnosti, koje se ogledaju u nepristupačnosti i skrivenosti nekih od najlepših krajeva, izuzetno je važno dobro isplanirati pravce kretanja, koje i uz dobre pripreme neće biti lišeno brojnih prijatnih iznenađenja. Stoga je najpreporučljivije bacati sidro uz obalu, odakle je izvodljivo obilaziti obližnje planine u čijim nedrima se gnezde raštrkana seoca koja nude mogućnost udobnog boravka u tradicionalnom smeštaju - a taj boravak je neminovno obogaćen i začinjen raznim kulinarskim specijalitetima, odličnim vinom i muzičkim poslasticama u vidu tradicionalnih korzikanskih polifonija.

Iskorak u pravcu pučine
Obala Korzike, na mnogim mestima obrubljena kulama-osmatračnicama iz đenovljanskih dana, često predstavlja lepši prizor za oko nego što poziva na uobičajena, lagodna letnja uživanja. Duž zapadne strane ostrva protežu se brojni zalivi i plaže, od kojih su mnoge pristupačne samo peške ili uz pomoć barke ili jedrilice. Istočna obala je, slobodno se može reći, u mnogo manjoj meri atraktivna jer je obrubljena peskovito-muljevitim područjem uz koje se proteže auto-put, ali i ona nudi poneki skriveni, miran kutak. Sever i jug se ponose nekim od najprivlačnijih odrednica na ostrvu, ali upravo zbog toga znaju da budu pretrpani brojnim posetiocima, letnjim nomadima u potrazi za suncem i predahom.

Nije naodmet imati na umu spisak od deset najboljih plaža na Korzici, koji se zasniva na različitim kriterijumima i može da vam pomogne da unapred odredite svoju privremenu matičnu luku, u zavisnosti od ličnih afiniteta, interesovanja i vrste odmora za kojim tragate...

Najnepristupačnija: Salečija (Saleccia), na severu ostrva, jedna od najlepših peščanih plaža na Korzici, dostupna je samo barkom s mora, ili kopnenom rutom dugom 11 kilometara; najatraktivnija: Kalvi (Calvi), na severozapadnoj obali, sa plitkom, kristalno čistom vodom i ljupkom lukom - jedna od najposećenijih plaža na ostrvu sa najraznovrsnijim pratećim sadržajima; najbolja za ronjenje: Porto, na sredini zapadne obale, okružena eukaliptusovim šumarkom, ova plaža je najbolja polazna tačka za one koji žele da istraže morsko dno zapadne obale; najurbanija: u Portičiju (Porticcio), nasuprot Ajačiju, proteže se niz plaža zastrtih belim peskom, koje imaju dobru infrastrukturu i okupljaju obližnje gradsko stanovništvo - najpoznatija među njima je La Viva; najbolja za surfovanje: Tonara (Tonnara), na kraju dubokog zaliva De Figari na jugu ostrva, privlači ljubitelje surfovanja, zahvaljujući postojanom vetru koji u tom području stalno duva; najskrovitija: Il Laveci (Iles Lavezzi) - do ovih skrovitih zatona na jugu koje razdvajaju peščane stene stiže se brodićem iz Bonifacija; najtropskija: Rondinara (Rondinara), na dnu istočne obale, ovaj zaliv u obliku školjke poznat je po tirkiznom moru i belom pesku, a ima i obližnji kamp i restoran; najbolja za vodene sportove: Santa Đulija (Santa Giulia), na istočnoj obali, smeštena je u mirnom zalivu s peščanom obalom okruženom dunama i borovom šumom i opremljena za sve vrste vodenih sportova, kao što su surfovanje, veslanje i jedrenje; najslikovitija: Palombađa (Palombaggia), južno od Portovekija (istočna strana ostrva), sa belim peskom, ružičastim stenama, dunama, borovima i azurnim morem, ova plaža je svakako najspektakularnija na ostrvu; najprimerenija za porodice: Alerija (Aleria), na istočnoj obali, sa svojim dugim peščanim plažama i bezbednim prilazom, svakako je najpogodnija za porodice.

Gradovi, svedoci i čuvari vremena
Gradska jezgra na Korzici nude izvanredan spoj istorije, lokalnog kolorita, zanimljive arhitekture i brojnih gastronomskih uživanja. Tokom letnjih meseci, kada se celo ostrvo pretvara u košnicu od brojnih posetilaca, prevashodno iz obližnje Italije i Francuske, gradovi i sela postaju poprište brojnih festivala i godišnjih svetkovina. Ove manifestacije su pravi praznik za oči i uši, jer nude ne samo karakteristične rukotvorine, jestiva i pića, već i uživanje u tradicionalnim korzikanskim polifonijama, koje izvode brojne muzičke klape. One mogu biti potpuno anonimne, lokalnog karaktera, ali ima i onih koje su slavu ostrvske muzikalnosti proneli i međunarodnom scenom, kao što su "A Filetta" ili "I Muvrini": oni su iskoristili korzikanski muzički izraz kao početni korak u pravcu autentične obrade tradicionalnih i patriotskih pesama, koje izvode u raznim ambijentima, od gradskih trgova do seoskih crkava.

Korzika ima nekoliko velikih i lepih priobalnih gradova - kao što su Ajači, Bastia, Kalvi ili Bonifacio, od kojih svaki nudi neobične i originalne sadržaje. Lučka atmosfera i neposredna blizina mora pretapaju se sa karakterističnim urbanim pejsažem mediteranskog tipa, s dodatkom u vidu posebnog francuskog šarma. Bonifacio, koji krasi sam jug ostrva, podignut je na neobičnom nizu belih krečnjačkih stena i predstavlja svojevrsni prirodni fenomen, a samim tim i nezaobilaznu destinaciju za svakog posetioca ostrva, a posebno one koji su odlučili da nastave svoj put ka obližnjoj Sardniji, udaljenoj svega nekoliko desetina nautičkih milja. Korzikanska prestonica Korto smešten je u podnožju slikovitih planina i do njega se stiže putem koji vijuga kroz sela i krajolike nestvarne lepote. Sam grad nudi prijatan predah od letnjih vrućina, brojne taverne sa ukusnim korzikanskim specijalitetima, kao i izvanredan Muzej Korzike, koji nudi šetnju kroz istoriju raznih razdoblja ostrva. I Sartena, na jugu ostrva, još jedno je utvrđeno gradsko jezgro poznato po čuvenim vinskim podrumima: pored izvanrednih tradicionalnih crnih i belih vina, na Korzici se pravi i jedinstveno vino obogaćeno aromom narandže ili oraha, koje se služi pretežno kao aperitiv.

Korzikanska svetovna i sakralna arhitektura uvodi posetioca u svojevrstan vremeplov kroz periode kada su razni narodi vladali ostrvom, ostavljajući za sobom neizbežan neimarski pečat. Karakteristične su romanske crkve podizane od raznobojnih granitnih ploča, što je tipično za stil graditelja iz Pize, dok su đenovljani gradili predivne barokne crkve, čiji se tornjevi uzdižu duž obale prateći sinkopirani ritam kamenitih citadela. Osobena je i vojna arhitektura, prisutna u svakom većem priobalnom mestu uz neizbežne tvrđave sa bastionima, barutanama i palatama lokalnih zapovednika. Groblja na Korzici predstavljaju zaseban kuriozitet, sa brojnim kapelama bogatih porodica koje predstavljaju umetnička ostvarenja za sebe. I stambene kuće, obično podizane od kamena, nude zanimljive prizore sa svojim svedenim, a ipak maštovitim ukrasima, porodičnim grbovima, kulama i prozorima u raznim stilovima. S obzirom na dinamičnu svakodnevicu i nepredvidljivost međusobnih odnosa, kuće su obično imale i odbrambenu funkciju; ima i raskošnih palata, pravih malih zamkova, razasutih po unutrašnjosti ostrva, koje su podizane kao letnjikovci za imućne porodice - mnoge od ovih seoskih latifundija su danas pretvorene u male privatne hotele, koji nude jedinstveni doživljaj. Zahvaljujući snažnoj porodičnoj tradiciji, većina kuća na ostrvu pripada istoj familiji vekovima, otkako su sagrađene.

Korzikansko gorje: oblacima u pohode
Praiskonska lepota korzikanskog gorja pravi je izazov za ljubitelje planina, koje su ovde i brojne i raznovrsne. Jedna od najupečatljivijih ovdašnjih gora je Zonza, u južnom delu ostrva, koja se sa svojim nazubljenim vrhovima uzdiže iznad raštrkanih sela, od kojih je najveće Kol de Bavela. Uživanje u ovim predelima je utoliko veće što se doslovno zakoračuje u život koji se, uz minimum nezaobilaznih civilizacijskih tekovina, nije bitno menjao stotinama godina. Jela od divljači, specifičan ostrvski sir i razni drugi mesni specijaliteti spravljaju se na drevnim ognjištima u ovim krajevima po starim, tradicionalnim receptima. Nadaleko čuveni korzikanski pricutu (pršuta), sir brociu (koji se spravlja od kozjeg mleka i surutke) ili loncu (usoljeni i dimljeni svinjski file) ostaju u slasnom i dugotrajnom sećanju gurmana iz raznih krajeva sveta. Na celodnevne šetnje po planinskim stazama, gustim kestenovim šumama ispresecanim kanjonima rečica i vodopadima moguće je uputiti se i u okviru organizovanih planinarskih tura. Svakako, uz uobičajene mere opreza, jer je neokrnjena priroda stanište i mnogim ne uvek bezopasnim životinjama, poput divljih svinja (kojih na Korzici ima oko 45.000!) ili divljih konja.

Brojna su planinska sela, razbacana po središnjem ili južnom pojasu ostrva, koja kao da ništa ne može prenuti iz vekovnog dremeža: njihovi žitelji, premda tradicionalno sumnjičavi i nepoverljivi prema neznancima iz spoljašnjeg sveta, ipak su izvrsni domaćini, nadasve spremni da ugoste i podele lepote i čari svog ostrva, na koje su s pravom i iz mnogih razloga ponosni.