Reaktor u Vinči privlači teroriste

Do pre četiri godine u Institutu za nuklearne nauke u Vinči bilo je pohranjeno gotovo 50 kilograma neupotrebljenog goriva, dovoljno za izradu dve jedostavne nuklearne bojeve glave. Iz straha da taj toliko traženi materijal ne dospe u pogrešne ruke, Vašington, Moskva i Beograd su zajedničkom akcijom prebacili gorivo.

Helikopteri i 1200 teško naoružanih vojnika bili su raspoređeni, zajedno sa kamionima mamcima da bi sprečili potencijalne napade terorista. Deo Beograda je bio zatvoren i, u roku od šest sati, gorivo je avionom prebačeno u rusko nuklearno postrojenje koje se nalazi oko osamsto kilometara istočno od Moskve.

"Na žalost, tom akcijom je obavljeno samo pola posla", požalio se srpski ministar nauke Aleksandar Popović. U zgradi instituta, u bazenima sa slanom vodom, još uvek se nalazi 8000 potrošenih gorivnih štapova od kojih desetine sadrže uran s različitim stepenom obogaćenosti.

To je potencijalni materijal za izradu 'prljavih bombi', a o opasnosti po okolinu ne treba ni govoriti. "Prljave bombe služe za raspršivanje radijacije tako da se radioaktivni materijal raznese konvencionalnim eksplozivom", objasnio je Popović.

Majk Durst, iz Međunarodne agencije za atomsku energiju, tvrdi da je Vinča upravo zbog toga prava "prodavnica slatkiša" za buduće teroriste i upozorava da je osiguranje instututa gotovo nikakvo: tek pokoji stražar i bodljikava žica visine prosečnog čoveka. Sa samo jednom "prljavom bombom" moguće je napasti Brodej, koji bi potom godinama bio kontaminiran.

Uranijum je vrlo opasan materijal i brzo bi ubio svakog teroristu koji nije opremljen zaštitnim odelom, robotskom rukom i olovnim kovčegom za prenos radioaktivnog materijala.

Ipak, reaktori kao što je Vinča su najčešće slabije čuvani od nuklearnih elektrana, i stručnjaci se plaše da bi teroristi bili spremni i da žrtvuju živote da se dokopaju radioaktivnog materijala i da ga iskoriste za pravljenje „prljavih bombi“.

Ima mnogo toga što bi moglo da se ukrade, stara medicinska i industrijska oprema i velike količine materijala u reaktorima. Tu je i radioaktivna trava, kontejneri municije sa osiromašenim uranijumom zaostale nakon NATO bombardovanja 1999. godine i nekoliko tona uranijumske rude, kao što je ona koju Iran planira da obradi i obogati.

Postoje i druge bojazni osim pokušaja krađe i upada u Vinču. Iako zasad nuklearni materijal nije nestao, zaposleni otvoreno govore da bi mogli da dođu u iskušenje i prodaju određeni materijal na crnom tržištu kako bi poboljšali kućni budžet koji mesečno iznosi 750 dolara.

"Jednom kad se rešim tog potrošenog nuklearnog goriva i otpada, biću srećan", kazao je Popović.

Srpsko Ministarstvo nauke, koje je odgovorno za Vinču, ima manje od 90 miliona evra u budžetu ove godine, što ne bi pokrilo troškove podizanja nivoa bezbednosti, otpremanja iskorišćenog goriva u Rusiju i rasformiranja reaktora.  

Otpremanje goriva bi koštalo oko deset miliona dolara, a još više novca bi trebalo za procesiranje goriva u Rusiji. Izgradnja kvalitetnijeg skladišta košta dodatnih pet miliona, dok bi za rasformiranje postrojanja trebalo 60 miliona evra. Oko 60 procenata tog iznosa bi dali donatori.

Da je strah od brojnih Vinča širom bivšeg Sovjetskog Saveza, istočne Evrope, Azije i Afrike velik, pokazuje i činjenica da su o tome na nedavnom samitu G8 razgovarali predsednici Vladimir Putin i Džordž Buš i najavili program pod nazivom "Globalna inicijativa za borbu protiv nuklearnog terorizma” koji bi trebalo da reši problem velikog spektra osetljivog nuklearnog i radiološkog materijala rasutog po celom svetu, navodi se u tekstu AP-a.