Slučaj Mandić i implikacije

Optužnica Mandića tereti za krivična dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i zločin protiv čovečnosti. Kako za B92 javlja Amir Sužanj, iako je bilo očekivano da će nekadašnji funkcioner Republike Srpske pred sudom negirati navode optužnice, jučerašnje izjašnjavanje Mandića o krivici doživljava se u pravnim krugovima kao poseban slučaj.

Njegova odgovornost za napad na Centar za obrazovanje policijskih kadrova u sarajevskom naselju Vrace na početku rata i rukovođenje kaznenim ustanovama koje su imale obeležja konc-logora samo su jedna dimenzija procesa. Druga, mnogo zanimljivija, mogla se naslutiti još 2004, tokom Mandićevog svedočenja u Hagu, tokom procesa protiv Momčila Krajišnika. Suđenje Mandiću nesumnjivo će rasvetliti mnoge pojedinosti u funkcionisanju Karadžićevog aparata na početku rata u Bosni. Iako je još kao svedok u Hagu pokušao da umanji svoju ulogu, Mandić, kako se tvrdi, nema argumente da svoju odgovornost prebaci na druge funkcionere Republike Srpske. Ipak, dokazi koji se odnose na proterivanje policajaca Bošnjaka, njihovo hapšenje, premlaćivanje i prebijanje, otvoriće put Tužilaštvu da rasvetli ulogu i brojnih drugih Mandićevih saradnika u zločinima za koje ga tereti optužnica.

Još jedan detalj jučerašnjeg izjašnjavanja ostao je primećen. Mandić je, za razliku od drugih optuženika, najavio da će pred sudom dokazati neutemeljenost otpužnice, što se tumači kao znak poštovanja sudskih institucija BiH. Upravo ta pojedinost se vidi kao spremnost za različite nagodbe s Tužilaštvom, kad je reč o odgovornosti za ratne zločine, ali i za privredni kriminal, za koji ga sud takođe tereti. Mandić je, doduše u blažoj formi, još u Hagu pokazao zavidnu nadarenost za takve vrste pravnih aranžmana, pa njegovi nekadašnji saradnici, od kojih su mnogi i danas na značajnim funkcijama, imaju razloga za strah od posledica tog sudskog procesa.