Rajsova na turneji, sukobi sve jači

Kondoliza Rajs je posetila Bejrut kako bi izdejstvovala trajan prekid vatre na jugu Libana. Posle nenajavljene posete Bejrutu, ona će razgovarati sa zvaničnicima u Izraelu.

Iz Bejruta za B92 izveštava Dejvid Kvin iz Tompson fondacije. "Kondoliza Rajs je nenajavljeno doputovala u Bejrut vojnim helikopterom s Kipra. Ona je s libanskim premijerom Fuadom Siniorom vodila iscrpan razgovor koji je trajao nekoliko sati. Rajsova se nije sastala sa predsednikom Libana Nabihom Berijom, jer je on za Ameriku persona non grata, pošto je prosirijski orijentisan. Rezultati razgovora još nisu poznati, jer je ona zgradu vlade u Bejrutu napustila odmah posle sastanka i otišla u američku ambasadu. U pokušaju da se situacija na Bliskom istoku smiri. Kondoliza Rajs iz Bejruta putuje u Jerusalim."

U međuvremenu, nastavljaju se žestoki okršaji izraelskih vojnika i boraca Hezbolaha na jugu Libana, u blizini granice dveju zemalja. Dva izraelska vojnika poginula su, a desetak je povređeno u sukobima izraelskih vojnika i boraca Hezbolaha na jugu Libana, u blizini granice između dve zemlje. Televizija Al Arabija javila je i da je oboren jedan izraelski helikopter u blizini granice sa Libanom. Helikopter je prevozio izraelske vojnike ranjene u sukobima sa Hezbolahom. Izraelska vojska do sada nije potvrdila tu vest.

U Jerusalimu se nalazi i producent televizije Skaj njuz Jakša Šćekić, koji javlja da se svakog trenutka očekuje da Kondoliza Rajs stigne u Izrael: "I predstavnik MIP-a Izraela je bio iznenađen time da je Kondoliza Rajs otišla u Bejrut, tako da se očekuje da se vidi šta će ona doneti iz Bejruta. Interesantno je da je Rajsova jutros zahtevala odlučni prekid vatre, što se dosta razlikuje od onog što je predsednik Buš govorio pre nekoliko dana. Nakon toga Kondoliza Rajs ide u Rim. Toni Bler je izjavio da će danas razgovarati s ostalim svetskim liderima i da se plan za prekid vatre i konačno rešavanje bliskoistočne krize može očekivati u narednih nekoliko dana. Ako diplomatija ne donese nikakve konkretne rezultate, u narednim danima treba očekivati rasplamsavanje sukoba."

Bejrut nakon napada

Na obe strane sve je veći broj žrtava, a Libanu preti humanitarna kriza, pošto je oko pola miliona stanovnika moralo da napusti svoje domove. Delegacija skupštine Libana, na čijem čelu je Saad Hariri, razgovarala je u Briselu s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom. Hariri je pozvao Evropu da pomogne u rešavanju krize na Bliskom istoku: "Moraju se pojačati pritisci na Izrael da obustavi vatru što je pre moguće. Vidite da Liban strada, mnogo ljudi je ubijeno, nevinih ljudi. Ja verujem da Evropa ima ključnu ulogu u pronalaženju rešenja. Ono što je nama u Libanu potrebno jeste celovito rešenje za konflikt, a ne polurešenje za ovaj sukob."

Ministar spoljnih poslova Finske, koja predsedava EU, i komesar EU za spoljne odnose posetiće krajem nedelje Bliski istok. Međunarodna konfrencija o Libanu održaće se sredu u Rimu. Sastanak će se održati na ministarskom nivou zemalja Kontakt grupe'. Predstavnici Saudijske Arabije i Izraela bi, takođe, trebalo da dođu.

Osim SAD i Italije, razgovorima će prisustvovati i zvaničnici Libana, Francuske, Rusije, Velike Britanije, Nemačke, Španije, Egipta, Saudijske Arabije, Jordana, kao i predstavnici Evropske unije, Svetske banke i Ujedinjenih nacija.

U međuvremenu, Izrael nastavlja bombardovanje Libana, dok Hezbolah i dalje raketama gađa izraelske gradove. Humanitarci upozoravaju da su civili u sve težoj situaciji i pozivaju na prekid ratnih dejstava i hitno uspostavljanje humanitarnih koridora. Izraelske trupe zarobile su dva gerilca Hezbolaha u borbama u južnom Libanu, a vojni izvori tvrde da su gerilci zarobljeni u selu Marun al Ras, mestu u kom su proteklih dana vođene žestoke borbe Izraelaca i  Hezbolaha. Jedan izraelski vojnik poginuo je danas u sukobima Hezbolaha i izrealske vojske, javila je katarska televizijska stanica Al Džazira. Kako se navodi, nekoliko vojnika je povređeno, a pet tenkova izraelske vojske uništeno je u borbama u Marun al Rasu.

U protekle dve nedelje, od početka izraelske ofanzive na libanskoj strani je poginulo skoro 400 ljudi, uglavnom civila, a na hiljade libanskih građana je izbeglo u strahu od izraelske invazije. U Izraelu je do sada stradalo 37 ljudi.

Izraelski ministar bez portfelja Ejtat Kabel izjavio je danas da je razočaran razultatima izraelske vojne ofanzive u Libanu. "Priznajem da sam od armije očekivao više", izjavio je Kabel izraelskoj televiziji Kanal 10. "I dalje, međutim, smatram da armija, obezbeđivanjem pozicije jačeg, političarima može da obezbedi sredstva za pokretanje pregovaračkog procesa. Uveren sam da će izraelska vojska uspeti da Hezbolah udalji iz granične zone i znatno umanji ispaljivanje raketa na Izrael, ali je iluzija pokušavati eliminisati Hezbolah kao oružanu snagu u Libanu", rekao je on.

Premijer Izraela Ehud Olmert optužio je međunarodne medije za pristrasnost i ocenio da oni ne prikazuju u pravom svetlu svirepost Hezbolaha u ratu protiv Izraela. "Golema, brutalna i ubilačka svirepost Hezbolaha, nažalost, nije predstavljena u pravom intenzitetu na televizijskim ekranima van Izraela. Predstavljena je iskrivljena slika, gde su žrtve prikazane kao agresori", kaže Olmert.

Ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton izjavio je da su SAD otvorene za ideju da NATO predvodi mirovnu operaciju na južnoj libanskog granici sa Izraelom, iako o učešću vojnika SAD još nije bilo reči. "To je nova ideja, ali ćemo je sigurno ozbiljno razmotriti", rekao je Bolton za CNN. Bolton je, međutim, rekao da u sadašnjoj fazi administracija Džordža Buša ne razmatra učešće vojnika SAD u toj operaciji.

Šef saudijske diplomatije princ Saud al Fejsal izjavio je da Saudijska Arabija traži od Buša da se založi za obustavu vatre u sukobu Izraela i Libana. Al Fejsal je doneo pismo za Buša od saudijskog kralja Abdulaha, u kom se poziva na trenutni prekid neprijateljstava, početak razmene zarobljenika i odlaganje rasformiravanja te šiitske militantne grupe.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sirije Faisal al Mukdad kaže da je ta zemlja spremna da počne dijalog sa SAD u cilju rešavanja sukoba. On je ocenio da kriza na Bliskom istoku može biti rešena prekidom vatre u kom bi posredovala međunarodna zajednica, a zatim diplomatskim pregovorima i razmatranjem zahteva Hezbolaha, uključujući razmenu zatvorenika.

Francuska ministarka odbrane Mišel Alio-Mari izjavila je da ne razume neke napade izraelske vojske na Liban. "Ne vidimo cilj napada na fabrike koje proizvode mleko u prahu za decu. Nažalost, sve češće viđamo napade bombama koje pogađaju civile", kaže ona.

Buš naredio dostavljanje humanitarne pomoći Libanu

Američki predsednik Džordž Buš naredio je da počne dostavljanje humanitarne pomoći Libanu, koga 13 dana bombarduje Izrael, ali je i dalje protiv prekida vatre, saopštila je danas Bela kuća. "Na predsednikovo naređenje, humanitarna pomoć će početi da pristiže sutra u Liban helikopterima i brodovima. Radimo sa Izraelom i Libanom kako bismo otvorili humanitarne koridore", rekao je portparol Bele kuće Toni Snou.

On je kazao da nema razloga za verovanje da bi obustava vatre zaustavila nasilje na Bliskom istoku i istakao da bi umesto toga svet trebalo da se suprotstavi Hezbolahu i njegovoj praksi da Libance koristi kao živi štit. Snou je kazao i da je državni sekretar Kondoliza Rajs razgovarala tokom današnje posete Bejrutu sa tamošnjim zvaničnicima, i da će do kraja dana razgovarati o ulozi SAD i sa izraelskim zvaničnicima.

Visković: Dvostruki standardi

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković smatra da se u zaoštravanju sukoba na Bliskom istoku vidi da međunarodna zajednica primenjuje dvostruke standarde u borbi protiv terorizma. "Prilično je jasno da je sila koju izraelska armija primenjuje daleko premašila ono što je učinjeno prema njenim pripadnicima. Naša zemlja je optuživana za nesrazmernu upotrebu sile na Kosovu i Metohiji 1998, kada su naše snage bezbednosti radile relativno sličnu stvar. Iste te zemlje su nas tada optuživale za neproporcionalnu upotrebu sile. U tom smislu, nije dobro to što se sada događa jer pokazuje da i SAD i Evropska unija u borbi protiv terorizma uspostavljaju glavne ciljeve koji nadjačavaju principe međunarodnih odnosa i prava", kaže Visković.

Iako takvo ponašanje svetskih sila može imati dalekosežne posledice, Izrael sjajno koristi novonastalu situaciju, ocenjuje Visković. "Njihova retorika u javnim nastupima je takva da se u suštini poziva na stavove SAD o ratovima kojima treba sprečiti da druga strana načini neko zlo. To dovodi i do karikaturalnih situacija, gde se napadi čak i na mostove i puteve pravdaju mogućnošću da oni budu upotrebljeni za doturanje vojnog materijala. Po toj logici, ne postoji ništa u nekoj državi što ne bi moglo biti upotrebljeno za tu svrhu", kaže Visković.

Dodatni problem je i loša reputacija koju ima Hezbolah, kao i retorika koju koriste njegovi predstavnici, kaže Visković. To utiče na i onako negativan stav velikih sila prema njima, čak toliko da su spremne da zažmure kada se u akcijama protiv te organizacije očigledno krše pravila međunarodnog humanitarnog prava. Visković dodaje da nije dobro što SAD i EU nisu pokazale spremnost da se suoče sa ponašanjem Izraela i postave pitanje koliko je to u skladu sa principima za koje se u drugim slučajevima bore.