EU: Međunarodna misija na Kosovu

Kosovske vlasti potom bi preuzele odgovornost za ekonomski i politički život, uz mogućnost ulaska u članstvo međunarodnih finansijskih organizacija. Plan, koji je ranije delimično objavljen, a u čiju celinu je sada imala uvida agencija Beta, predviđa da rešenje statusa ima ustavni okvir koji će vladu u Prištini osposobiti da "deluje kao partner EU" kroz proces stabilizacije i pridruživanja.

Pod uslovom da Kosovo, kako je istaknuto, "dostigne dovoljan stepen demokratske i institucionalne stabilnosti, uključujući dalji napredak u primeni Evropskog partnerstva i zadovoljavajuće sprovođenje budućeg rešenja statusa, svi intrumenti predviđeni za Zapadni Balkan treba da budu raspoloživi i za Kosovo, uključujući izglede za ugovorne odnose sa EU".

Zvaničnici u Savetu ministara i Evropskoj komisiji rekli su da ovaj stav o "izgledima za ugovorne odnose sa EU" ni na koji način ne prejudicira rešenje statusa Kosova, već znači da se potvrđuje "evropska perspektiva". Kako se, međutim, navodi u ovom dokumentu, "izgledi da se zaključi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom, delovaće kao podsticaj za reformu na Kosovu, kao i drugde u regionu".

Ističe se da će "EU pomagati ekonomski i politički razvoj Kosova da bi se obezbedilo da Kosovo postane pouzdan partner koji zajedno s ostalim delom Zapadnog Balkana napreduje ka integraciji u EU". U izveštaju "Buduća uloga i doprinos EU na Kosovu", koji su izradili saradnici evropskog komesara Olija Rena i visokog predstavnika EU Havijera Solane, kaže se da će "Međunarodna civilna misija" i njen šef imati ovlašćenja da menjaju zakone i odluke, smenjuju i kažnjavaju funkcionere, kao i da, "u krajnjim slučajevima", preuzimaju izvršne funkcije vlasti i naimenuju zvaničnike.

Takođe će biti uspostavljen i "međunarodni nadzor" sprovođenja rešenja statusa, stalnog sprovođenja standarda i prava manjina. Međunarodna civilna misija će biti postavljena na Kosovu odlukom Saveta bezbednosti UN.

Plan je usvojio Savet ministara EU, pozdravivši upućivanje tima za planiranje buduće misije EU na polju vladavine zakona, a pre svega pravosuđa i policije.

Čeku: Nezavisno Kosovo pre kraja godine

Agim Èeku sa Francom Cukjatijem

Kosovski premijer Agim Čeku tokom radne posete Sloveniji najavio je nezavisnost Kosova. Agim Čeku, koji je danas na poziv slovenačkog premijera Janeza Janše boravio u radnoj poseti Sloveniji, u razgovoru sa predsednikom slovenačkog parlamenta Francom Cukjatijem najavio je da će Kosovo biti nezavisna država još pre kraja ove godine.

Čeku je najavio i da će taj svoj pogled po prvi put predstaviti na prvom susretu o statusu Kosova, koji je za 24. jul u Beču sazvao posebni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari. Kosovski premijer je rekaoi da Kosovo ceni pomoć Slovenije i izrazio želju za stalnom podrškom Slovenije, ne samo po pitanju statusa Kosova, već i u drugim područjima, kao i želju za "slovenačkim" receptom za stabilnošću, razvojem i uključivanjem u EU.

Predsednik slovenačkog parlamenta Franc Cukjati se  složio da Slovenija kao bivša republika SFRJ dobro razume položaj Kosova, kao i da će rešenje pitanja statusa Kosova dovesti do uspostavljanja dugoročnog mira na Balkanu, ocenivši da rešavanje tog problema zahteva dosta mudrosti i strpljenja. Cukjati je kazao i da će se do rešenja problema Kosova doći mnogo ranije ako vrata EU budu otvorena za Srbiju.

Kosovski premijer se sastao i sa domaćinom Janezom Janšom, a srešće se i sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova Dimitrijem Rupelom, dok je slovenački predsednik Janez Drnovšek morao da otkaže predviđene razgovore sa Agimom Čekuom zbog zauzetosti.

Nakon sastanka, odgovarajući na pitanje B92 šta je stav koji će predstanici Kosova izneti na sledećim pregovorima u Beču 24. jula, Čeku je rekao da je jedini stav koji će izneti nezavisno i potpuno suvereno Kosovo: "Znajući poziciju srpske strane, pošteno rečeno, ja ne očekujem mnogo. Ne očekujem da ćemo naći rešenje na tom sastanku, ali taj sastanak je dobra prilika da obe strane predstave svoja gledišta oko Kosova i onda je na Ahtisariju i njegovoj 'šatl' diplomatiji da probaju da nađu rešenje, kao što je rekao ministar Dimitrij Rupel, da probaju da nađu rešenje  "pobeda-pobeda". Ali, mi smo ubeđeni, a sve više i međunarodna zajednica, da je nezavisnost Kosova jedino dugoročno funkcionalno rešenje. Nadamo da će Beograd to isto tako razumeti."

Dimitrije Rupel je rekao da ne bi da prejudicira rezultat pregovora, jer je Marti Ahtisari zadužen da obavi posao i objavi odluku o statusu, ali i da bi ta odluka budućeg statusa morala da sadrži reč nezavisnost, u bilo kom obliku – uslovna ili ograničena nezavisnost, jer „nezavisnost je realnost“.

Beč: Ponovo bez dogovora

Ni osma runda pregovora Beograda i Prištine o tehničkim detaljima nije završena dogovorom. Dve delegacije su i na jučerašnjem sastanku u Beču iznele oprečne stavove o broju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Beograd je tražio formiranje 12, a Priština je ponudila pet novih i proširenje postojeće opštine Novo Brdo. Postizanju dogovora nije pomogla ni izmena oblika pregovaranja, po kojoj su međunarodni posrednici odvojeno razgovarali s delegacijama da bi ih na kraju susreta nakratko okupili za istim stolom.

Savetnik predsednik Srbije Leon Kojen kaže da je nova forma pregovora korisnija od doskorašnje jer dopušta bolju i jasniju razmenu stavova. "Ima još posla, a mislim da će neka vrsta šatl-diplomatije, iz sobe u sobu, biti nastavljena. Mali napredak je uočljiv. Beograd će insistirati na tome da svi Srbi na Kosovu, uključujući povratnike, budu zaštićeni", kaže Kojen.

Predsedavajući današnjim sastankom, ekspert za decentralizaciju Kancelarije izaslanika Ujedinjenih nacija Bernhard Šlagek, izjavio je da je sastanak pokazao da postoje nesuglasice u mnogim oblastima, ali da je skup pomogao da se identifikuju različitosti. On je u ime Kancelarije Martija Ahtisarija pozdravio ustupak Prištine, koja je ponudila nove dve opštine sa srpskom većinom na Kosovu, Parteš i Klokot kod Gnjilana. Kada je reč o Beogradu, Šlagek je naveo da među srpskim pregovaračima ne postoji fleksibilnost po pitanju opština koje odgovaraju standardima i naveo da je beogradska delegacija u Beč doputovala s manjim brojem traženih opština.

Ko putuje u Beč

Postizanje dogovora u poslednje dve runde bečkih pregovora trebalo je da posluži kao uvertira pred prve statusne pregovore na najvišem nivou, zakazane za ponedeljak. Kao i srpsko-albanski sastanci u prethodna dva dana, i taj najvažniji mogao bi da se završi bez rezultata jer nije poznato da li će najviši nivo zaista i značiti učešće vrha Srbije. Na jednoj strani, predsednik Srbije Boris Tadić najavljuje da je spreman da putuje u Beč i sedne nasuprot Fatmira Sejdiua, dok Vojislav Koštunica nije doneo odluku da li će sesti za isti sto sa Agimom Čekuom.

Šef Vladine kancelarije za medije Srđan Đurić kaže da će u narednih nekoliko dana premijer odlučiti o odlasku u Beč. "Premijer će posle povratka Tadića obaviti konsultacije na nivou glavnih pregovarača, dakle s Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem. Posle tih konsultacija i razmatranja Ahtisarijevog odgovora, premijer će doneti odluku o tome da li će i on prisustvovati prvom sastanku u Beču", kaže Đurić.

Hua Đijang, portparolka Martija Ahtisarija, za B92 navodi da će tačan sastav delegacije Prištine i Beograda biti poznat pošto u Beč stignu zvanične potvrde učešća.