Mnogo kartica, malo znanja

To preduzeće planira da ove godine ostvari promet od 130 miliona evra. Sikimić kaže da promet te kompanije poslednjih nekoliko godina raste po stopi od 30 odsto godišnje.

Prošle godine, Dajners je “držao” polovinu srpskog težišta u ukupnom prometu kreditnih kartica. U Srbiji je izdato oko tri miliona platnih kartica, ali više od devet desetina predstavljaju takozvane debitne kartice.

Iako Dajners klub internacional najduže u kontinuitetu posluje u Srbiji, po broju izdatih kartica ta kompanija zaostaje za drugim firmama iz istog sektora. Ta firma je u Srbiji izdala oko 30 hiljada kartica, koje mogu da se koriste na oko 8.000 mesta. Sikimić, ipak, kaže da nije nezadovoljan postignutim rezultatom.

„Naša strategija nije da po svaku cenu sakupimo što veći broj članova. Postoji ogroman prostor na tržištu da sve kompanije dobiju dovoljan deo „kolača“. Ukupna aktivnost naših klijenata je velika. Devedeset sedam od sto članova makar jednom mesečno koriste svoju karticu, pri čemu je prosečna mesečna potrošnja svakog korisnika oko 250 evra.

To znači da smo uspeli da pogodimo pravu ciljnu grupu. Naša prednost je što na tržištu individualno pristupamo svojim članovima. Dajners, na primer, ne naplaćuje kamatu za kupovinu na rate, za razliku od klasičnih revolving kredita“. kaže Sikimić i dodaje da će kompanija u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti saradnji sa malim i srednjim preduzećima. 

On kaže da kompanija obezbeđuje kapital za investicije iz sopstvenih izvora ali i iz bankarskih kredita i dodaje da vlasnici preduzeća za sada ne žele da prodaju kompaniju. Poređenja radi, Dajners Club Adriatic, koji posluje u Hrvatskoj, trenutno je u procesu preuzimanja. Novi vlasnici bi trebalo da plate više od sto miliona evra za tu kompaniju koja je izdala više od 200.000 kartica.

„Kasno mi je da se bogatim za jednu noć. Nameravam da još 15 godina aktivno radim ovaj posao. Pošto smo poslovali u najtežim uslovima, mislim da treba da poslujemo i u mirnijim vremenima“, kaže Sikimić.

Edukacija

Dajners klub internacional preuzeo je 1996. godine tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije i danas je odgovorna franšiza za poslovanje u tim zemljama.

„To što smo postali odgovorni za tržište Makedonije, u neku ruku jeste priznanje činjenici da smo se specijalizovali za krizna područja. Stručnjaci iz Srbije često drže predavanja u drugim Dajners klubovima, jer su oni prošli kroz situacije koje drugi članovi nisu videli“, kaže Sikimić.

On dodaje da činjenica da je u Srbiji za kratko vreme izdat veliki broj kartica predstavlja veliki pomak ka bezgotovinskom plaćanju.

“Ali, bum kartica na tržištu ne znači da je uređen taj segment društvenog života. Mislim da je u pitanju pre pomama siromašnih građana za jednom vrstom kredita, nego rast nove srednje klase. Utrkivanje za klijentima koje trenutno vlada na tržištu nije dobro ni za banke, ni za klijente. U Srbiji bi danas trebalo voditi edukativne kampanje.

Tek kad pojedinac u potpunosti shvati razliku između svih tipova kartica koje postoje, on može da sagleda ponude. Građani Srbije nemaju razvijenu kulturu bezgotovinskog plaćanja. Najveći broj ljudi i dalje ne koristi platne kartice, bez obzira na to što ih poseduje. Aktivnost kartica je, dakle, jako mala. Iako je u Srbiji izdato više od tri miliona platnih kartica, prosečna transakcija je gotovo zanemariva“, kaže Sikimić. On kaže da edukacija stanovništva po tom pitanju treba da počne još u srednjoj školi.

„Kultura plaćanja se u ozbiljnim zemljama uči u osnovnoj školi. Na području Srbije, Crne Gore i Makedonije Dajners klub je 1992. godine imao gotovo 60.000 članova. Kad je kompanija četiri godine kasnije ponovo počela da radi, očekivao sam da ćemo tokom prve godine da okupimo 20 hiljada članova, a tokom naredne četiri i svih 60 hiljada.

Ali, od tih 60 hiljada članova iz 1992. godine, više od polovine se iselilo u inostranstvo. Drugi deo tog segmenta članstva je “otišao” u siromaštvo. Tada je postalo jasno da moramo da gradimo potpuno nove klijente. Nova generacija bi trebalo da se školuje da shvati sisteme bezgotovinskog plaćanja. Siguran sam da bi ozbiljnom kampanjom stanovništvo moglo da se edukuje za godinu dana.“

Usluge

Sikimić kaže da Dajners ima niz proizvoda koje planira da ove godine ponudi na tržištu, ali i naglašava da bi usluga bilo i više da to dozvoljavaju uslovi poslovanja u Srbiji.

„Po tehnologijama ne zaostajemo za svetom. U Srbiji imamo opremu, znanje i ljude da pružimo ukupan servis kartica. Ali, građani u Srbiji treba prvo da nauče šta je to platna kartica, a onda da im se ponude odgovarajuće usluge. U septembru će, na primer, tržištu biti ponuđena Dajners-Ekskluziv kartica. Uz to, ambijent poslovanja onemogućava da odjednom ponudimo sve usluge. Za to ne možemo da krivimo isključivo trgovce.

Imali smo velike probleme sa Telekomom da omogućimo normalno funkcionisanje POS tehnologije. Mnoge radnje i danas imaju samo po jednu telefonsku liniju. U mnogim gradovima u unutrašnjosti Srbije plaćanja karticama je i dalje „svemirska“ tehnologija. Telekomunikacije su sistemska stvar koja mora da se promeni u celoj državi. Postoje i drugi primeri. Dajners već dve godine ne može da potpiše ugovor sa Javnim preduzećem za puteve kojim bi omogućili da putarina može da se plati karticom.

Sa druge strane, ambijent za kartičare je drastično poboljšan. Telekom radi na tome da se poboljšaju linije. Po novom zakonu izdavaoci kartica su znatno više zaštićeni. Takođe, i bankarski sistem je uređen. Naravno, ključna stvar je i to što je standard povećan“, kaže Sikimić.

Sikimić kaže da Dajners klub internacional planira da svojim članovima od naredne godine ponudi i kartice sa čip tehnologijom: „Čip tehnologija omogućava bolju zaštitu, ali i otvara druge mogućnosti za upotrebu kartica. Naša namera je da uz čip tehnologiju tržištu ponudimo usluge koje će biti novina u Srbiji“.