30.000 radnika na crno u Crnoj Gori

"Od aprila 2003. do danas, od pojačanog nadzora inspektora, rad na crno sveden je na oko 10 odsto, što je kao i u ostalim zemljama u regionu", izjavila je glavna republička inspektorka rada Anka Stojković i dodala da najviše rada na crno ima u građevinarstvu, a leti u ugostiteljstvu.

Ovakav vid zapošljavanja dominantan je u mlađoj populaciji, u dobi između 20 i 30 godina. Mladi se uglavnom nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, sa statusom zvanično nezaposlenih.

Neto plata zaposlenih na crno je za oko 30 odsto veća od zarada legalno zaposlenih na koje se plaćaju porezi i doprinosi. To u kraćem periodu zaposlenom donosi korist, ali dugoročno ima niz negativnih posledica.

Do pre tri godine, 90 odsto zaposlenih u privatnom sektoru radilo je na divlje za poznatog poslodavca. S njima nije bio zaključen ugovor o radu niti su bili prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje. Promenom Zakona o inspekciji rada, inspektori su dobili šira ovlašćenja. Prošle godine inspektori rada su naplatili oko pola miliona evra na ime mandatnih kazni za nelegalno zapošljavanje.

Ratko Bakrač, savetnik direktora Zavoda za zapošljavanje smatra da su socijalna i ekonomska kretanja u periodu tranzicije dovela do porasta sive ekonomije i rada na crno, ali da poslednjih godina vlast u Crnoj Gori pokušava nizom mera da legalizuje sivu ekonomiju i rad na crno i da se postižu rezultati, ali nisu dovoljni.

„Talas stečajeva i tehnoloških viškova tražio je snalaženje kako ko umije i može. Siva ekonomija postala je prirodni ambijent u kome je snalaženje svake vrste moglo dati rezultate. Rad na crno u takvom ambijentu postao je pravilo, a legalni posao gotovo izuzetak“, kaže Bakrač.

Rad na crno, nastavlja Bakrač, izvor je egzistencije velikog broja ljudi. Država to ne sme da prenebregne, ali mora ići jače u njegovom suzbijanju, iz više razloga. Represivne mere nisu najbolje rešenje za legalizovanje rada. Država treba prvo na diskretan način preko policije i inspekcije da snimi stanje, utvrdi ko i gde tačno radi na crno. On smatra da je najbolji način za legalizaciju rada na crno kombinacija - manja opterećenja i kazne. „Sa realnijim fiskalnim obavezama moralno je i insistirati na represiji“, kaže Bakrač.