Slobodna trgovina samoubistvo za siromašne?

Pritisak industrijski razvijenih zemalja na siromašne i zemlje u razvoju da liberalizuju svoja tržišta i izvoze usku gamu proizvoda predstavlja trgovinsku lakoumnost i vodi niskom ekonomskom razvoju i naglom porastu siromaštva.

Ekonomista Bret Paris iz poznate međunarodne nevladine i humanitarne organizacije "Vorld vižn" objavio je izveštaj o mogućem uticaju liberalizacije tržišta u siromašnim zemljama na njihov privredni razvoj.

Tim ekonomista je, za potrebe Svetske trgovinske organizacije(STO), analizirao ekonomske podatke iz 84 zemlje u razvoju između 1981. i 2004. godine da bi se dobila precizna slika kako bi izgledao njihov privredni razvoj - ako bi podlegle pritisku razvijenog sveta da proizvode samo usku gamu proizvoda "u čemu su dobri" a da sve ostalo prepuste drugima.

Prvi Parisov zaključak je da bi liberalizacijom svojih tržišta siromašne i zemlje u razvoju "počinile ekonomsko samoubistvo" jer bi ona donela trgovinski voluntarizam i lakoumnost i sasvim izvesno blokirale sopstveni privredni razvoj.

Po njegoviomm rečima, otkrića su u potpunoj suprotnosti sa moralnim vrednostima koje zagovara STO i sporazumima Svetske banke koji zajmove i kredite povezuju sa slobodnom trgovinom ili otvorenošću za strane investicije.

"Brine nas činjenica da su političke opcije koje su otvorene zemljama u razvoju vrlo ograničene pa čak i onemogućene" - izjavio je Paris.

"To nije način na koji su se razvijale bogate zemlje i slediti te savete ne mora da znači da će zemlje u razvoju tako obezbediti dugoročan razvoj i ekonomske potencijale" - rekao je Paris na jednom savetovanju u Kanberi.

Studija pokazuje da povećanje izvoza uske game proizvoda od 10 odsto izaziva povećanje od 5.05 odsto trgovinskog deficita što dalje znači da će smanjiti za 5.42 odsto bruto nacionali dohodak po glavi stanovnika u zemljama u razvoju.

Po Parisovom mišljenju, za zemlje u razvoju je od presudnog značaja da industrijski razvijene zemlje shvate problem i proizvodima i uslugama iz zemalja u razvoju omoguće lakši pristup svojim tržištima.

Međutim, smatraju australijski ekonomisti, trgovina je samo jedna strana medalje i neophodna je masivnija pomoć siromašnim zemljama da izgrade neophodnu infrastrukturu i institucije koje će pokrenuti razvoj.

"Ideološki slogan 'trgovina a ne pomoć' počiva na pogrešno usmeravajućoj dihotomiji koja ima više veze sa principima vežećim u OECD a manje sa stvarnim potrebama razvojne politike u siromašnim zemljama" - zaključio je Paris.