Kaleidoscopio

Kralj je Konza, spasava nas onoga čega smo se najviše plašili, ali čemu smo se potajno mazohistički nadali. Kakav je to traper ako bar jednom ne prespava na konju. A naš konj na sigurnom ranču. Uredno već 24 evra za centralnu garažu. Za nepunih sedam sati. Au bre nije sve ovde brzo kao narandžasta lopta. Ima i bržih.

Dan je Nemanjin eksta prijatelj. Brat. Iz Moldavije. Još jedan primer da vera, rasa, nacija, boja kože, šta god, najmanje određuju čoveka. Laf je laf, odakle god da je. A Dan je laaafčiiinaaa. Javio se u sitne sate, kada se narandžasto prelilo u izazovno crveno i kada smo već rešili da sve ove slatke konfuzne boje svedemo na onu koja semafore u zoni kontakt igre drži uvek otvorenim. Mada čudna ova zelena, crveno se preliva u grimizno preko lelujave siluete ove sjajne plavuše u izlogu broj... E pa sad, kodeks ne da, a i um obara ruku gandži da predupredi. Tamnopute na ćošku koji bi izlomili i fotoaparat i umetnika ako se usudi da kojim slučajem napravi sebi sliku za uspomenu. Sliku ne bi dobio, ali fleku sigurno.

Izlozi... šareni... za svakoga... I treća liga, i druga, i prva... I nekoliko za ligu šampiona. Predložio čovek u komentaru na jednu od priča na blogu broj 60. Još nismo stigli dotle : ).

Da li se tih 25 evrića moglo pametnije iskoristiti? Naravno. Ali već smo osetili lisice. Ne trebaju nam i ove narandžaste boje. Negde dobiješ negde izgubiš. Sad smo dobili. Spasio nas Dan. Kunta na federima zadnjih sedišta. Kunta za veliku kintu u maloj sobi. Kod njega je sve free.

Dan ima 25 godina, studirao je četiri godine i sada radi. Ambicije? Kao i kod svakoga kome je trideseta još daleko. Da dohvati zvezde. Gajba na obodu centra grada. Na potrkrovlju. Stepenice u usponu kao na Savinom Kuku. Treniraće se da bi se na svakih sat ubacivalo po deset centi za parking preko dana. Ako ćeš u komadu prepopodnevno parče, onda je cena dva evra po satu. Mudro. Eto odakle Oranje ima takvu fizičku spremu. Ovaj patent bi još neki mogli da primene...

Dan je slovneska duša, pitom, mladolik, babyface kakvu samo oni kojima je Kavkaz bliži nego nama mogu imati. Sedite momci, bratja, dorodošli. Ma ne, ne smetate. Da, radim sutra, ali pervo nazdarovimsja. Vadi našu domaću, srpsku šljivu. Sve psovke zna. I sve naše patnje. I kako su nam ribe najjače. Jedva čeka da dođe. Kažem, super ti je šljiva, ali dobićeš još bolju kada dođeš kod nas. On meni vino, Moldavsko, bez premca. Važi domaćine. Mi po Grolschu (kaže Heinkenen ni za kup UEFA), on po brdima Šumadije. Dok Dan nije osetio Dan. Nešto malo kunta, pa u petu. Može mu se, mlad je. Oni nešto iskusniji stavili peticu ispred tri nule na cajgeru. Ćao bratja.

Budimo se. Dan savršen. Gledam u njegov kalendar. Jazz fan. Theolonius Monk nas obaveštava da će uskoro jul. Još desetak dana. Kad pre...

Četvrtfinale, a? Nemcima je ovo dan istine. Mogu li protiv jačeg? Mediji salutiraju Jirgenu i duetu Klose-Poldi. Sećaju se Zelera, Rana, oba Milera. Kada si u problemu dozivaš istoriju u pomoć. Bele uniforme na sunce. Ovo smo već videli. Sada gledamo sa strane. Sa onima koji su svoje rekli. Njihova knjiga ima tri strane. Naša sveska prazna. Kec iz vladanja. Kec za neznanje. Kec za najgore sa istoka.

Za najjače danas možda još jedno zlatno slovo na žutom dresu. Dečko sa brojem 7 je šnajderski zanat dobro ispekao. Diplomu ima. Još samo doktorat. Kao i Dan svoju. A za gostoprimstvo, sinoć doktorirao. Četvoročlana komisija jednoglasna.

Idemo da se uvalimo na neki kanal da gledamo. Analiza, pred fudbal i posle fudbala.

Analiza za extra time već odrađena. Napad spreman, a odbrana stabilna. U Visitors guideu između ostalog piše:

If You visit one of the women, we would like to remind you, they are not always women.

Štoperi, nemoj da je neko kiksnuo... Špicevi, idemo! Šalji tu dijagonalu da...