Svetske banke: Evropa u vođstvu

Robert Dol, ekonomista pod čijom se palicom usmerava 580 milijardi dolara kompanije „Meril Linč Investment“, smatra da je i previše elemenata koji prete da osujete lepe namere američkog guvernera. Pored inflacije, koktel neugodnih sastojaka čine još loše stanje računa mnogih amričkih kompanija, približavanje izbora u novembru, slabost dolara i kraj rasta na tržištu nekretnina.

Berzanski analitičari gledaju u Bernakea, kao publika u cirkusu što gleda one balansera na žici ispod koje nema mreže. Po tradicionalnim shvatanjima nije moguće istovremeno stezati slavine novca i održavati visok stepen ekonomske aktivnosti. Druga dimenzija te trakalice je namera da se skupim novcem obuzda inflacija, ali da se i dalje ruši vrednost dolara, jer je jedino slabim dolarom moguće olakšavati breme ogromnog američkog deficita od oko 720 milijardi dolara. I to se po tradicionalnim shvatanjima smatra nemogućim.

Dakle, od ćutljivog bankara se ne očekuje poznavanje teorije finansija, za šta je on profesor, nego njena dopuna i to nekim potezima koji su ravni mađioničarskim trikovima. U Americi ekonomija nezadrživo ide napred (4,8 odsto stopa rasta) dok su berze, posle uspešne 2005. u kojoj su se prometale kamare para (rast od 14,1 odsto), sredinom maja pale kao posledica prenaduvanosti. Berzanski komentatori čak otvoreno savetuju akcionarima da se do novembra (delimičnih izbora) odreknu kupovina i da sačekaju da se situacija razbistri.

Evropa počinje da stoji nešto bolje. Prvo, njena je centralna banka svoje kamatne stope podigla na 2,5 odsto još u martu mesecu, zatim su njene berze lakše i brže prebolele najnoviji talas berzanskih redukcija poslovanja i konačno i sama je iznenađena obimom poslovanja svojih banaka. Na njenom tlu i dalje traje proces međusobnog gutanja i okrupnjavanja banaka.

Nedavno završeno udruživanje italijanske Unikredit i nemačke HVB donelo je Italijanima konačno jednu banku koja se našla na osmom mestu u Evropi. Na čelu evropskih banaka je švajcarska banka UBS sa ukupnom aktivom od 1.124 milijarde evra, što je čini jačom od najjače američke banke Citigroup (1.090 milijardi evra) i još moćnijom prema najjačoj japanskoj banci Mizuho (996 milijardi evra).

Dobar deo evropskih banaka proširio je profitabilno obim svog poslovanja prodorom u područje zemalja u tranziciji, a one najjače uspele su da privlačenjem ruskog profita od nafte popune svoje kase. Italijanska Banka Intesa usmerila se na Balkan, što joj je pomoglo da se sa 275 milijardi evra akrtive nađe na 12. mestu u Evropi. Evropske banke delom svoj uspeh duguju pravovremenom uočavanju da «siromašna» tržišta na istoku nisu za potcenjivanje.

Koliko god je «Drang nah Osten» išao lako, jer su zemlje tranzicije verovale da će im strane banke donositi, a ne odnositi pare, toliko je proces ukrupnjavnja na području «stare» Evropske unije tekao sa političkim stresovima i bujanjem nacionalističkih otpora, naročito u Francuskoj i Italiji. Dvojnost merila se pokazala na delu.

Italija na začelju, Španci u ofanzivi

U Italiji još nije sasvim raščišćena situacija sa pokušajem holandske banke ABN AMRO da kupi javnom ponudom za otkup vlasništva banku Antonveneta i pokušaj španske BBVA da na isti način kupi BNL. Otkrivene su neverovatne finasijske mućke kako da se spreče te dve kupovine, posle čega je čak i guverner italijanske nacionalne banke bio zadovoljan što je bio prinuđen da ode u penziju, a ne u zatvor. Sasvim je druga situacija kada je italijanska banka Unicredito napravila „fuziju“ sa nemačkom HVB praktično progutavši nemačku banku i proširivši tako svoje poslovanje na 19 nacionalnih tržišta. Tome su svi u Italiji aplaudirali.

U prva tri meseca ove godine evropske su banke uspele da zabeleže „raketiranje“ profita za 24,8 odsto! Milijarde evra slobodnih likvidnih sredstava odjednom su se pojavile i povukle za sobom pravu poplavu odobravanja kredita. Na prvom su mestu krediti za automobile (20,1 miljarda), zatim zajmovi u novcu (11,2 miljarde), pa kreditne kartice (7,6 miljardi). Posledica olakog davanja kredita je sve veći procenat njihove nenaplativosti. Mereno procentima, nenaplativi krediti u odnosu na ukupnu sumu odobrenih kredita u Americi se svodi na zanemarljivih 0,3 odsto, u Evropi 1 odsto.

Međutim, najbolja evropska banka nalazi se na kvoti 0, a najlošija na kvoti 4,5 odsto, koliko je i prosek za italijanske banke. Banke su uglavnom prekredititrane tako da stopa njihovog slobodnog kapitala u maju iznosi u proseku 2,3 procenta kreditnog potencijala. I opet su italijanske banke na začelju sa malo slobodnog novca i mnogo dubioznih odobrenih kredita.

S druge strane, prema podacima sa početka maja, u Italiji su pojedini bogataši likvidniji nego banke: Franćesko Kaltađirone, preduzetnik, po toj listi raspolaže sa 2 milijarde evra likvidnih srestava, drugi je italijansko-poljski finasijer Zaleski, sa 1,4 milijarde, treći, dakako, Berluskoni, sa 1 milijardom...

Najbolji posao napravile su italijanske banke koje su kreditirale FIAT. Agresivnom politikom nova menadžerska ekipa uspela je da poveća vrednost akcija kompanije za 14 odsto od početka godine, da poveća proizvodnju i prodaju kako na domaćem, tako i na evropskom tržištu. Interesantno je da čak ni FIAT nije prihvatio ponude španskih banaka da učestfvuju u njegovom kreditiranju i otkupu akcija.

Čitava Evropska unija zazire od agresivnih Španaca, koji osvajaju segmente evropskog tršišta, nedavno su se integrisali sa italijanskim autostradama, praktično ih progutavši. U toku su integracije koje bi trebalo da špansku BBVA banku dovedu na osmo mesto u Evropi. Godinama se kukalo kao evropsko bankarstvo kaska za Amerikom i Japanom, danas oni kaskaju za Evropom.

Poslovi decenije

Deset najvećih bankarskih akvizicija od 1995.

Učesnici/godina                                                        Vrednost u mld.USD

UFJ Holding-Mitsubishi Tokyo Financial Group/2005.         59,1

Bank One-JPMorgan Chase/2004.                                 56,9

FleetBoston Financial-Bank of America/2003.                  47,7

BankAmerica-NationsBank/1998                                   43,1   

CitiCorp-Travelers Group/1998.                                    36,3

MBNA-Bank of America/2005.                                       35,2

NatWest-Royal Bank of Scotland/1999.                         32,4

Wells Fargo-Norwest/1998.                                         31,7

JPMorgan-Chase Manhattan/2000.                                29,5

Sakura Bank-Sumitomo Bank/2000.                               25,8

Izvor: Dealogic