Tobogan

Niti je te pare neko stvarno izbubio, niti ih je neko drugi dobio - to je samo jedna od računovdstvenih trakalica kojima se iskazuje vrednost portafolija što ga neko poseduje, a sučeli se sa istinom tek kada odluči da prodaje. Danas su igrači na berzi već uglavnom oguglali na berzanske vratolomije. Kada se pogleda grafikon kretanja na berzama, stiče se utisak da vidite cirkuski tobogan sa uzletima, padovima, po kojim lupingom, pa opet uspon, pa pad...

Prvi nagli pad zabeležen je 11. maja, upravo na dan kada je Abhidžit Čakraborti, odnosno njegov tim globalnih stratega pri JP Morgan, publikovao uputstvo klijentima da redukuju “akcionarku težinu u korist likvidnosti”, predviđajući pad američkih, evropskih i japanskih berzi. Čakrabortu je 2003. i 2004. revija Institutional Investors, proglasila za najboljeg analitičara svetskih tržišta, pa je sasvim moguće da je njegovo upozorenje doprinelo sunovratu. Naravno, ima masa drugih temeljitijih razloga, među kojima je najava povećanja kamata Evropske banke, prognoza usporavanja ekonomskog rasta sledeće godine, “zasićenje” dosadašnjim rastom i još mnogo što šta, što čini nejasnim berzanski pad, uprkos ekonomskom oporavku u čitavom svetu.

U svakom slučaju, indikativno je to da je čak i jedna od najvećih poslovnih banaka sveta, Morgan Stanley, našla za shodno da upozori: “Pazite se berze! Ako baš morate, bežite u defanzivne akcije, solidne i mirne”. Kao i uvek, osim pesimista, javili su se i optimisti, koji su, koristeći gotovo iste argumente, zaključivali da sadašnji pad ne može da traje dugo i da se samo treba uzdržati od prodaje, jer će se oni koji prodaju ubrzo gorko pokajati. Talas stezanja u monetarnim politikama (porast kamata u Evropi za 0,25 odsto) sprečiće inflaciju, a obaranje dividendi na naftaške akcije svedoči da naftne kompanije žele da otkupe za manje para što više akcija koje drže “mali” akcionari - što sve dokazuje da nema strukturalnih razloga za pad.

Međutim, talas pada zahvatio je i berze u “Trećem svetu”, iako su te ekonomije manje podložne zbivanjima u Americi i Evropi. Argentinska berza (Argentina Merval Index), najrazbuktalija u protekle četiri godine (rast 415 odsto), zabelešila je za proteklih mesec dana pad od 14,2 odsto; indijska (BSE Sensex) pad od 13,2 odsto; Russian RTS pad od 12,5 odsto; Budapest Stock Exch pad od 11 odsto i samo se kineska berza (Hang Seng China) pokazala nešto stabilnija, uz pad od samo 2,5 odsto.

Izgleda da su svi oni uzeli zdravo za gotovo veselu parolu “Sell in May, and go away”. Ne samo da su pre ovog pada, nego i posle njega, mnogi globalni stratezi savetovali investiranje u “emerging market”, tvrdeći da nema sumnje kako će uzlet novih tržišta trajati na dugi rok uprkos trenutnom padu. Od 2000. godine do danas, ta tržišta zabeležila su, u proseku, trostruko veći rast u odnosu na S&P 500 i druga tradicionalna tržišta. Pritom se obraća pažnja akcionarima na velike razlike među akterima na “emerging markets”, jer nisu svi solidni.

Osnovno je pitanje kako “čitati” tržišta, kako ustanoviti da li je neka tendencija trajna ili je samo spekulativni hir. Malo je ko mogao oktobra 2002. poverovati da je počela tendencija dugog uspona, pogotovo posle naglog pada 12 marta 2003. godine, te da će trajati sve do 10. matra ove godine, kada je Dow Jones preskočio dotadašnji rekord od 11.726 poena zabeležen 14. januara 2000. godine, neposredno pre berzanskog kraha u Americi.

I danas, samo dan pre novog kraha, zabeležen je rekord i onda sunovrat niz tobogan. Ima mesec dana od kada su kola krenula nizbrdo i osnovno je pitanje kada će kreniti uzbrdo, jer se zaustaviti nikada neće. Na berzama postoje posebni stručnjaci kojima je posao da ne dozvole da berza zamre, odnosno da se smanjuje obim poslovanja. Predstava mora da traje i sa tog stanovišta gotovo da je podjednako dobro i kad raste i kad pada - samo da ne stoji.

Pošto, kako smo videli, timovi stručnjaka nisu u stanju da prognoziraju sa sigurnošću, pridružili bismo se umerenim pesimistima, koji kažu da je sadašnji pad sličan onome iz 2000. godine, samo što je ovoga puta svesno izazvan da bi se prenaduvani balon polako izduvao, umesto da pukne kao pre šest godina. Nezgoda je u tome što je izduvavanje, izgleda, izmaklo iz ruku i preti da narednih 18 meseci zbivanja na berzama budu u znaku medveda (pasivna), umesto bika (aktivna).