EKSTRADICIJA NIJE PRAVNI PROBLEM

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je za B92 da je svim sagovornicima na medjunarodnom forumu u Davosu rekao da su vlasti SRJ zainteresovane za saradnju sa Haskim tribunalom, ali da se ona ne moze svoditi samo na izrucenje optuzenih za ratne zlocine. "Saradnja na nekim razumnim i pravno utemeljenim osnovama moze da pocne da je ona u izvesnoj meri za Jugoslaviju pitanje samog opstanka. Ona ne podrazumeva saradnju bez pravnih osnova, ne podrazumeva saradnju koja ce se ostvariti u jednom danu, ne podrazumeva saradnju sa Haskim sudom vec i druga nastojanja da se dodje do istine o onome sto se zbivalo na ovim prostorima, mislim na Komisiju za istinu i pomirenje koja ce takdje biti osnovana u nasoj zemlji, mislim na razne oblike saradnje sa Haskim sudom kada je rec o razmeni dokumentacije, dokaza, dakle, ne svodi se saradnja sa Haskim sudom samo na ono na sta g-dja Karla del Ponte misli da bi trebala da se svede. Mislim da je slika o saradnji drugacija posle mog boravka i razgovora koje smo i ja i g. Labus imali u Davosu", rekao je Kostunica za B92.

Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batic izjavio je u ponedeljak na konferenciji za novinare da bi na saveznom nivou trebalo doneti zakon koji bi omogucio i "pravno kanalisao" saradnju sa Haskim tribunalom". "Mi u nacionalnom zakonodavstvu imamo pravnu prazninu u tom pogledu. Mi imamo Zakon o krivicnom postupku koji predvidja postupak ekstradicije stranih drzavljana drugoj drzavi. Dakle, nase zakonodavstvo ne poznaje institut medjunarodnog krivicnog suda. Najbezbolnije je, imajuci u vidu da citav slucaj ima dalekosezne politicke posledice, da to bude uradjeno zakonom i da nakon toga postupamo u duhu tog zakona koji bi znacio implementaciju procesnih pravila Haskog tribunala u domace zakonodavstvo", kaze Batic. Batic je rekao da je prilikom posete SRJ, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte izrazila spremnost "da saceka sa zahtevom za izrucenje optuzenih dok ne bude donet zakon o saradnji sa tom medjunarodnom institucijom". Upitan da li moze da otkrije imena optuzenih na zapecacenim optuznicama, koje je Del Ponte donela u Beograd, Batic je rekao da "o tome zna onoliko koliko je procitao u novinama".

Izrucenje nekog od nasih drzavljana haskom sudu, odnosno ekstradicija nije pravni problem vec pitanje poverenja u drzavu ili medjunarodnu instituciju koja vodi postupak, a konacnu odluku o tome ne donose pravnici nego vlade i politicari, istice profesor medjunarodnog prava Vojin Dimitrijevic. "To se ovde moze primeniti i u odnosu na sud - da li imamo poverenje u sud, da li ce sud postupati korektno. Tehnicki to ide ovako: na osnovu te medjunarodne poternice, zahteva za ekstradiciju, lice se moze lisiti slobode, o tome odlucuje policija. Kod nas je savezna policija potpuno bespomocna od onog napada na njenu zgradu, to moze da radi samo republicka policija, a onda sud treba da utvrdi da li postoje uslovi za ekstradiciju. I kod nas, kao i u svakoj drzavi, konacna odluka o ekstradiciji je politicka. Konacnu odluku bi morala da donese vlada ili ministarstvo, kako u zakonu kaze - organ zaduzen za pravosudne poslove - taj organ je Savezno ministarstvo pravde", kaze Dimitrijevic, prenosi B92.