ZASTO ZA BIH PODELA NIJE RESENJE

Tomas Fridmen, vodeci spoljnopoliticki komentator "Njujork Tajmsa", uznemirio je duhove prosle nedelje tekstom u kome je stavio pod veliki znak pitanja dosadasnja dostignuca dejtonske Bosne i Hercegovine - a jos ozbiljnije doveo u pitanje perspektivu njenog odrzavanja kao zajednicke dvoentitetne drzave, javlja dopisnik SENSE Slobodan Pavlovic.

Praveci poredjenje sa demokratskim razvojem u Hrvatskoj i Srbiji - koje je proglasio manje-vise monolitnim etnickim drzavama - Fridmen konstatuje da su pluralizam i demokratizacija krenuli unazad u "multinacionalnoj BiH, vestackoj drzavi u kojoj je Dejtonski sporazum naterao Srbe, Hrvate i Muslimane da zive zajedno". Pozivajuci se na ishod novembarskih parlamentarnih izbora, on je dosao do ocene da su pet godina angazovanja medjunarodne zajednice i pet milijardi investiranih dolara "ucinili veoma malo da se stvori nova generacija bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata koji bi mogli da zive zajedno, u samoodrzivoj multinacionalnoj demokratiji".

Iz toga je usledio i sledeci Fridmenov zakljucak: na Balkanu (gde nacionalni identiteti i medjunacionalna mrznja imaju duboke korene), lakse je ostvariti samoodrzivu demokratiju u nacionalno homogenim drzavama, kao sto su Hrvatska i Srbija, nego u jednoj takvoj visenacionalnoj drzavi kao sto je BiH. "Mi mozemo da nastavimo da koristimo NATO u primoravanju Srba, Hrvata i Muslimana da zive zajedno u vestackoj drzavi, kako to trazi Dejtonski sporazum. Ili, umesto toga, saveznici iz NATO mogu da krenu ka mekanoj podeli BiH, dozvoljavajuci da srpski sektor pripadne Srbiji,a hrvatski Hrvatskoj - dok bi preostali muslimanski sektor bio zadrzan kao nezavisna mini-drzava, sa Sarajevom i okolinom, koju bi obezbedjivao NATO", pise Fridmen u vodecem americkom listu, sugerirajuci Busovoj/Bush administraciji da se, u ovom slucaju, sto pre opredeli oko jedine prave dileme - Dejton ili demokratija?

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH Volfgang Petric/Wolfgang Petritsc bio je medju onima koji su dosad najzesce reagovali na ovakvo Fridmenovo vidjenje b/h perspektive. "Podela BiH jedino bi omogucila nacionalistima, koji su gurnuli Balkan u brutalni rat, da razviju svoju pobednicku zastavu.Ko bi povukao linije podele? Gde bi otislo 30.000 Srba i 20.000 Hrvata koji zive u Sarajevu? A, Muslimani bi ostali sabijeni u svojoj mini-drzavi, koja bi izgledala kao podrucje Gaze u sred Evrope", napisao je Petric u odgovoru Njujork Tajmsu. "Multinacionalna Bosna nije iluzija, zasnovana na ambicijama dobrocinitelja. Ona je pravi odgovor i na sam rat".

I u ostalim reagovanjima, kako smo obavesteni, velika vecina Tajmsovih citalaca odbija rusenje Dejtonskog sporazuma i podelu na tri dela kao resenje za BiH. Prenosimo odlomke iz nekih od tih pisama koje je objavio nedeljni Njujork Tajms.

"Tomas Fridmen gresi u osnovnoj stvari. Srbija i Hrvatska postaju demokratske ne zbog toga sto su jednonacionalne drzave (one to nisu), vec zato sto su uspele da se oslobode svojih diktatora, koji su eksploatisali nacionalne razlike medju ljudima koji su medju sobom veoma dobro slagali - dok im neko nije rekao da je to nemoguce. Kao jedan od onih koji su angazovani na medjunacionalnim sporazumima u Rumuniji i Slovackoj, ja i njima u Bosni mogu da kazem da to nije jednostavno, ali je moguce" (Alen Kasof/Alen Kasof, Univerzitet Prinston/Princeton).

"Podela BiH dovela bi do onoga sto su upravo zeleli nosioci genocida: etnicki ciste oblasti, sa Velikom Srbijom i Velikom Hrvatskom. Umesto toga, treba pohapsiti sve ratne zlocince. Kao agresori i nosioci genocida, bosanski Srbi nije trebalo da dobiju svoj entitet. U tom slucaju ne bismo imali Republiku Srpsku, koja zeli secesiju i blokira sve napore za medjunacionalnu sradnju, ukljucujuci i povratak izbeglica" (Glen Ruga, direktor udruzenja "Prijatelji Bosne", Boston).

"Nenapredovanje Bosne lezi na medjunarodnim civilnim organizacijama. Povratak izbeglica, poslovno povezivanje medju nacionalnim grupama i ostalo pokazuju da Bosanci moguda zive zajedno. Kao gostujuci profesor na Univerzitetu u Banjaluci, naucio sam da mogu da budu uspesni pozitivni napori da se ostvari medjunacionalno povezivanje u BiH".