U Srbiji malo bankarskih popusta

Trenutno, građani mogu da se zadovolje posebnom uslugom - besplatnim zdravstvenim osiguranjem koje nude samo dve banke uz korišćenje njihovih kartica, a koje prihvataju ambasade prilikom izdavanja viza zemalja Šengenskog sporazuma.

Korišćenjem „masterkarda“, „amerikan ekspresa“ „Inteza banke“ ili „vize“ HVB-a, građani mogu u startu da značajno uštede i do nekoliko hiljada dinara prilikom dobijanja viza, koliko bi, inače, morali da plate zdravstvenu sigurnost.

Zamrzavanje vraćanja stambenih kredita u Hrvatskoj za majke i one koje to tek treba da budu traje 365 dana. Za tih godinu dana banka ne obračunava dodatne zatezne niti redovne kamate, a isto tako ne vraća se ni glavnica. U „Zagrebačkoj banci“ kažu da moratorijum traje najduže godinu dana, a može da se koristi i pre rođenja deteta, za vreme trajanja bolovanja zbog komplikacija u trudnoći. Korak dalje je otišla „Rajfajzen Austrija“ koja klijentkinjama nudi da prilikom odobrenja novog stambenog kredita mogu da ugovore poček otplate glavnice na rok od šest ili 12 meseci. Ipak, da li je reč samo o pukom populističkom marketinškom potezu i koliko on ima odjeka ne može da se zaključi pošto ni u jednoj od te dve banke ne otkrivaju koliko su produženja otplate odobrili u poslednje dve godine.

Prava konkurentska borba za svakog klijenta više u Srbiji može se očekivati čim se završi proces privatizacije banaka u državnom vlasništvu. Do sada, ona je bila samo na polju bazičnih uslova - snižavanja kamatnih stopa i troškova i produženja rokova otplate. Srpsko bankarsko tržište, iako beleži natprosečno visoke stope rasta, još uvek nije dovoljno zrelo za primenu nekih zanimljivih bankarskih ponuda koja postoje na Zapadu ili u okruženju.

- Kada bankarski uslovi budu slični, odnosno, kada kamatne stope budu skoro ujednačene, banke će krenuti u borbu za dodatnu naklonost klijenata. Sve dok postoji široki dijapazon od nekoliko procenata razlike u kamatnim stopama, ne može se očekivati suptilnija borba za klijente gde spada i ovaj potez hrvatskih banaka - objašnjava Raško Tomašević, direktor marketinga HVB-a.

Rok važnosti kartice je i period koliko može da se koristi zdravstveno osiguranje.

- Banke u Srbiji počele su da nude prve kreditne kartice pre godinu dana, a u Hrvatskoj, na primer, to se dogodilo pre šest ili sedam godina. Naše tržište kartičarskih proizvoda nije u toj meri zasićeno, pa banke još uvek nemaju potrebu da primene sve tehnike koje im stoje na raspolaganju. To ne znači da će građani Srbije morati još dugo da čekaju na zanimljive ideje. Evo, naša banka će uskoro, uz kreditnu karticu, početi da nudi i paket usluga iz oblasti osiguranja - najavljuju u „Rajfajzen banci“.