EU: SRBIJA I CRNA GORA TREBA DA IZBEGNU JEDNOSTRANE POTEZE

EU smatra da Srbija i Crna Gora treba da izbegnu eventualne jednostrane poteze i da svako redefinisanje federalnih odnosa mora biti dosledno ocuvanju unutrasnje stabilnosti SR Jugoslavije. Bi-Bi-Si javlja da je Savet ministara EU u ponedeljak otvoreno stao uz Srbiju u sporu sa Crnom Gorom po pitanju crnogorskog ostanka u jugoslovenskoj federaciji ili izlaska iz nje. Kako prenosi Srna, ministri su zakljucili da Srbija i Crna Gora moraju da donesu odluku o novom medjusobnom ustavnom aranzmanu u okviru sveobuhvatnog federalnog okvira. Ministri EU pozvali su vlasti u Beogradu i Podgorici da se dogovore o otvorenom i demokratskom postupku, kojim bi u opstem federalnom okviru odlucili o novom ustavnom uredjenju za odnose izmedju sastavnih delova federacije, prihvatljivom za sve strane. U zakljuccima ministarskog zasjedanja istice se da se svi pregovori o preuredjenju odnosa u federaciji moraju podudarati sa stabilnoscu SRJ i regionalnom stabilnoscu jugoistocne Evrope.

EU ostro osudjuje nasilne, ilegalne akcije naoruzanih grupa Albanaca u juznoj Srbiji, a posebno u zoni kopnene bezbednosti i zahteva da se odmah i u potpunosti obustavi nasilje u tom podrucju. Sefovi diplomatija zemalja EU potvrdili su spremnost da i dalje pruzaju znacajnu politicku i finansijsku podrsku SR Jugoslaviji i njenoj politici demokratskih i ekonomskih reformi, pomirenja i regionalne saradnje.

Ministri su naglasili da ce to Jugoslaviju pribliziti EU kroz proces stabilizacije i asocijacije i saopstili da SRJ mora da nastavi sa ispunjavanjem uslova za dobijanje pomoci i priblizavanja EU. To znaci da politika demokratskih i trzisnih ekonomskih reformi, koju vodi vlast u Beogradu, mora da obezbedi postovanje demokratskih principa, delovanje pravne drzave, zastitu prava manjina, saradnju sa Haskim sudom, te ispunjavanje dejtonskih obaveza i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosmetu.

Kao novi znak podrske Jugoslaviji, EU ce pocetkom februara u Beograd uputiti ministarsku trojku - sefa svedske diplomatije Anu Lind, evropskog komesara za spoljne poslove Krisa Patena i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solanu.