Krediti i inflacija

Obavezna rezerva koju banke izdvajaju na svaki dinar kredita od srede će biti povećana sa 40 na 60 odsto. Bankari već upozoravaju da će to dalje podići kamate, dok guverner kaže da Centralna banka nema drugog načina da smanji inflaciju.

Računica pokazuje da je svaki zaposleni u Srbiji bankama dužan u proseku oko 800 evra. Najviše se uzimaju potrošački i gotovinski krediti, koji su i najskuplji. Kamate na njih se kreću i do 30 odsto, što je - prema analizi ekonomista - skoro pet puta više nego u Hrvatskoj. Na svakih 100 evra kredita banke će od srede izdvajati 60 evra kao obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije. To će kredite učiniti nepovoljnijim, a time smanjiti tražnju i inflaciju.

Ministar finansija Mlađan Dinkić slaže se s tim da je takva mera Centralne banke neophodna. On, međutim, navodi da postoje i veći problemi od inflacije i kaže da je to karakterističan problem za zemlju u petoj godini tranzicije. "Ono na šta ne možemo da utičeno jeste cena sirove nafte i to je ono što će uticati na visinu inflacije. Inflacija jeste problem, ali nije jedini problem, veći problem je nezaposlenost i ja sam siguran da će inflacija pasti na srednji rok, ali mi moramo da povećamo zaposlenost i izvoz", kaže on.

Bankari već upozoravaju da će te nove mere dovesti u pitanje isplativost kratkoročnih kredita, a u NBS odgovaraju da su krediti stanovništvu i privredi poslednjih godinu dana utrostručeni, a samo za prva tri meseca ove godine zadužili su se skoro 550 miliona evra. Mera NBS neće uticati na kamate stambenih kredita.