Fakulteti kao srednje škole

Dok se naši univerziteti pripremaju da definitivno zakorače u bolonjski proces u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju, iz Engleske, sa Kembridž i Oksford univerziteta poručuju da ne nameravaju da išta menjaju u pravcu Bolonje. Teškoća ima i u Francuskoj, Nemačkoj, a „pod lupom” je i reforma u bivšim jugoslovenskim republikama, naročito u Hrvatskoj, kako su nedavno objavili mediji.

Prema novom zakonu, fakulteti i više škole bi trebalo da pređu na nov režim studija u primerenom roku. To znači da je za svaki segment studija ostavljen drugačiji vremenski period za prilagođavanje.

Svi predmeti, objašnjavaju na fakultetima, moraju biti jednosemestralni i oni zapravo postaju kursevi, a oblasti – moduli. Pored obaveznih predmeta, uvode se i izborni. Nastava je obavezna i najvećim delom će se zasnivati na praksi. Sve to iziskuje i novu organizaciju rada – srednjoškolsku.

Studentima lakše

– Donošenjem novog zakona želeli smo da kvalitet studija bar ostane isti, a da se studentima olakša studiranje. Ukoliko se nova organizacija rada razume kao srednjoškolski način rada onda je to snižavanje kvaliteta studija – naglašava profesor dr Aleksandar Lipkovski, prorektor Beogradskog univerziteta.

On kaže da sam naziv bolonjski proces kazuje da se i u toku primene on menja. – I to je vidljivo u zapadnoevropskim zemljama. Od početne ideje i ideala da svi fakulteti budu isti došlo se do toga da se zadržava individualnost uz maksimalno moguće približavanje, usklađivanje – kaže prorektor.

Prema izveštaju iz Ministarstva prosvete i sporta, po principima Bolonje već se studira u Srbiji, na Arhitektonskom, Građevinskom, Elektrotehničkom, Mašinskom i Pravnom fakultetu u Beogradu i Tehničkom fakultetu u Boru, na novosadskim fakultetima tehničkih nauka, ekonomije i građevine, kragujevačkom i kraljevačkom mašinskom fakultetu i na Učiteljskom fakultetu u Jagodini. Sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu poručuju da će od oktobra i na geološkom odseku da se radi po novom režimu, a da brucoši na odseku za rudarstvo već uče po principima Bolonje.

– Posle četvrte godine steći će status diplomiranog inženjera rudarstva, a ukoliko nastave studije još godinu dana dobiće diplomu master. To je nešto između osnovnih i magistarskih studija, s tim što dosadašnjih magistarskih studija više neće biti – kaže prodekan za naučnoistraživački rad i marketing profesor dr Mihajlo Jović.

On objašnjava da studenti koji uče po bolonjskom režimu moraju na ovom fakultetu, ali i na svim ostalim, redovno da pohađaju nastavu, da aktivno učestvuju na času. Imaju i domaće zadatke.

– I sve to im se boduje, pa ispit gubi značaj. Ukoliko student nakupi, recimo, više od 30 odsto izostanaka onda ponovo mora da upiše taj isti kurs kako bi odslušao predavanja iz tog predmeta. Ali, ukoliko na predavanjima, kolokvijumima i domaćim zadacima dobije maksimalan broj poena, to jest, desetke onda na ispit izlazi sa već garantovanom sedmicom – objašnjava prodekan Jović.

Na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko, uprkos svim odrađenim obavezama student na ispitu ne bude ništa znao, profesor odgovara:

– Verovatno će dobiti slabu ocenu. Pretpostavka je, međutim, da ne može baš ništa da ne zna ukoliko sve odradi.

Kad drma pubertet

Pojedini profesori beogradskog Mašinskog fakulteta naglašavaju da bolonjski principi i novi propisi o visokom školstvu u Srbiji insistiraju na takozvanom srednjoškolskom načinu rada, što možda i nije loše s obzirom na to da u prve dve godine mlade još drma pubertet. Ali ukazuju i na to da se ovaj srednjoškolski način rada nije pokazao baš uspešnim u našim srednjim školama. Svršeni srednjoškolci toliko malo znaju da ne umeju više ni da prepisuju. Jer da bi se nešto prepisalo mora ponešto i da se zna.

Na „mašincu” studije traju po šemi „3+2”. Prve tri godine su osnovne akademske studije, a druge dve su diplomske akademske studije. Ovde vlada mišljenje da će po završetku trogodišnjih studija moći, recimo, da se radi u trgovini, ali da neće moći da se ulazi u pogon. Za održavanje pogonskih sistema biće isključivo stručni mašinci koji završe trogodišnju višu (visoku) školu, jer će oni učiti stručne predmete, dok će ovi na fakultetu u prve tri godine ipak više učiti opšte predmete, poput matematike, fizike. Zato studenti viših škola neće moći da upišu drugi stepen studija, dok će ovi na fakultetu to moći.

Sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta će već na jesen izaći prva generacija studenata sa novim diplomama. Ovde se zapravo po novom režimu organizuje nastava na prvoj, drugoj i trećoj godini. Studije i ovde traju po modelu „3+2”. Prodekan za nastavu Marko Savić naglašava da nov sistem studija tera studente da više rade, ali im omogućava i da utiču na profesore da im smanje teorijska predavanja, jer se sve meri kreditima. Ograničen je broj kredita. Prosečna ocena računa se na osnovu bodova. Svi predmeti su izbodovani, ali ne nose isti broj poena. Predmet sa većim brojem bodova ima i veći uticaj na prosek. Pri tome projekti imaju najveći uticaj na prosečnu ocenu.

Na beogradskom Pravnom fakultetu se nadaju da će uskoro njihovi novi planovi i programi biti akreditovani. Čeka se da se konstituiše nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju kvaliteta. Brucoši upisani ove školske godine rade već delimično po bolonjskom režimu. Ali će oni studirati četiri, a ne pet godina, i za njih neće važiti pravilo da tek posle pete godine mogu da polažu pravosudni ispit. Oni će i dalje moći da prenose ispite, iako su im predmeti jednosemestralni. Ali generacije studenata posle njih će na isti ispit moći da izađu samo tri puta, ukoliko žele besplatno da studiraju.

– Na ovom fakultetu studenti već uveliko rade po evropskim standardima. Fakultet ima sudnicu, pravnu kliniku za pružanje pravne pomoći građanima – kaže prodekan profesor dr Miodrag Jovanović.

Na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu studije će biti po šemi „4+1”. Prema rečima dekana profesora dr Nebojše Ralevića, četiri godine će trajati osnovne studije, a godinu dana specijalističke, ili postdiplomske. Posle pete godine moći će da se upišu doktorske studije. Ovde su i do sada mnogi predmeti bili jednosemestralni, oduvek se radilo u malim grupama na laboratorijskim vežbama, a terenska nastava se obavljala cele godine.