Proslava Uskrsa

"U ovim krsto-vaskrsnim danima najdublje sastradavamo sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni vekovima, a posebno u nekoliko poslednjih godina, prolaze proz teška stradanja i svakodnevna raspeća, u neizvesnosti očekujući političke odluke od kojih će zavisiti njihova budućnost i budućnost njihove dece", navodi se u poslanici."

"Pozivamo ih da ostanu verni predanju svetoga Kneza Lazara i opstanu na svojim ognjištima, bez obzira na sve pretnje od ljudi zaslepljenih mržnjom. Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu i ušao u sveštenu zajednicu Naroda Božijeg", poručuje se u poslanici i kaže: "Molimo se Bogu da ubrzo daruje svoj mir stradalnom Kosovu i Metohiji kroz međusobno razumevanje srpske i albanske zajednice i uz primenu opšteprihvaćenih načela koja svakom čoveku jamče život, mir, slobodu i dostojanstvo".

"Sa očinskom ljubavlju pozivamo našu pravoslavnu braću i sestre u Crnoj Gori i sve ljude dobre volje da sačuvaju međusobni mir i slogu uoči i posle predstojećeg referenduma", poručuje SPC. "Istovremeno podsećamo da pravoslavna vera čuva i izgrađuje slobodu svake ličnosti, a isto tako širi jedinstvo među ljudima i narodima".

"Sloboda i opšte ljudsko i bratsko dobro nigde se ne može graditi, a naročito u Njegoševoj Crnoj Gori, pritiskom na ljudske savesti, mitom i sejanjem straha, nego slobodnim izjašnjavanjem sa punom odgovornošću za budućnost svoga potomstva", poručuju patrijarh Pavle i arhijereji SPC u uskršnjoj poslanici.

Uskršnju liturgiju u manastiru Gračanica koju je služio vladika raško-prizrenski Artemije prisustvovalo je nekoliko stotina vernika s područja centralnog Kosova. Kao i poslednjih sedam godina, poruka je ista, da se progani vrate a oni koji žive na Kosovu tu i ostanu. Liturgiji nije prisustvovao niko od zvaničnih predstavnika Vlade Srbije i međunarodne zajednice. Podsećamo da je premijer Kosova, Agim Čeku, uputio zahtev da prisustvuje današnjoj liturgiji, ali je zahtev odbijen.

U zagrebačkoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg danas je uz svečanu uskršnju liturgiju svetog Jovana Zlatoustog proslavljen Uskrs. Službu je predvodio protojerejski namesnik zagrebački Milenko Popović, koji je nakon pojanja pročitao i poslanicu patrijarha Pavla.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je povodom pravoslavnog Uskrsa, koji slavi više od 200 miliona vernika, izjavio da fanatizam kakav je doveo do raspeća Isusa Hrista i dalje izaziva smrt i razaranje i da kukavički lideri nastavljaju da se odriču odgovornosti za ta dela.

"Tražimo okončanje ubistava i osudjujemo nasilje i fanatizam koji ugrožavaju živote. Pobeda uskrsnuća mora biti doživljena kao pobeda života, bratstva, budućnosti, nade", poručio je patrijarh Vartolomej.

Sejdiju u Dečanima

Centralna Vaskršnja liturgija u Beogradu održana je u ponoć, u hramu Svetog Save na Vračaru. Liturgiju je služio episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. Službi su, pored mnogobrojnih vernika, prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, šef civilne misije Ujedinjenih nacija Soren Jesen Petersen i predstavnici američke kancelarije u Prištini danas su, povodom pravoslavnog Uskrsa, posetili manastir Visoki Dečani. Sejdiju je monasima i pravoslavnim vernicima čestitao Uskrs i najavio da će kosovske institucije učiniti sve da sačuvaju manastir, "koji je vrlo važan deo kulturne baštine Kosova". Iguman manastira vladika Teodosije i sveštenstvo su goste upoznali sa istorijom Visokih Dečana i uslovima života u manastiru i zadržali ih na ručku.

Papa uz Srbiju u molitvama

Papa Benedikt XVI uputio je želju za mir pravoslavnim hrišćanima koji danas slave Uskrs i rekao da je u molitvama uz žrtve poplava koje su zahvatile Balkan.

"Moje misli su sada sa braćom Istočne crkve koja danas slavi Uskrs", rekao je papa pred desetinama hiljadama hodočasnika i turista okupljenim na Trgu svetog Patra.

Poglavar Rimokatoličke crkve je rekao da i u radosnoj uskršnjoj atmosferi, ne može da se ne seti onih koji su u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj pogođeni poplavama. "Uz njih sam u molitvama i nadam se da će brzo prevazići ove teške trenutke", poručio je papa.

Obeležavanje Vaskrsa - istorija i tradicija

Veronauka kaže da, kada su se pre 1973 godine žene u nedelju pojavile pred Hristovim grobom u koji je on bio položen u petak, grobna ploča je bila otvorena, a grob prazan. Dva anđela u belom upitala su ih zašto traže živoga među mrtvima, jer, onaj koga traže, da pomažu telo njegovo mirisnim uljima, po tadašnjim običajima, vaskrsao je, kao što je predskazano.

Sigurno su bile iznenađene i zapanjene, Veliki petak – suđenje Hristu, njegovo odvođenje do Golgote i raspinjanje bilo im je pred očima. Smrt na krstu je u to vreme bila najsramnija. Velika subota donela je mirovanje, a nedelja slavno vaskrsenje. Anđeli su zatražili od žena da objave učenicima i sledbenicima Hristovim radosnu vest o tome. Zemlja se silno zatresla - kaže Biblija.

Prema verovanju hrišćana, to je bila velika je to vest za čovečanstvo. Smrt je pobeđena smrću Hristovom, njegovo vaskrsenje je dalo ljudskom rodu sigurnost da život nije uzaludan, konačan. Da Hristos nije vaskrsao, njegovo učenje bi bilo prazno, kao mnogih drugih pre i posle njega. Ko u veri živi i umire, imaće život večni. Vaskrsenje Hrista je najsrećnija vest ljudskom rodu - poručeno je da će čovek vaskrsnuti i da se ne plaši smrti, smatraju hrišćani. 

Uskršnja liturgija je veoma svečana, svešteničke odežde su svetle. Služba u mnogim mestima počinje pre zore, a završi se kad se razdani. Tada se kuca obojenim jajima što je običaj od prvih vekova hrišćanstva. U velikim gradskim hramovima na ovaj praznik biva dve liturgije, ako je prva služena veoma rano. U celom svetu se ovoga dana veseli, pevaju pesme sa odgovarajućim prazničnim sadržajem.

Do Nikejskog vaseljenskog sabora 325. godine, Uskrs se slavio po hrišćanskom svetu u različito vreme, tokom marta i aprila. Tada je došlo do ujednačavanja, s obavezom da se ima slaviti u prvu nedelju posle prolećne ravnodnevice i punog meseca, ali nikako u isto vreme kada Jevreji slave Pesah (Pashu), veliki praznik u znak sećanja na prelazak iz Egipta u obećanu zemlju. U prvo vreme hrišćani su zaista slavili vaskrsenje Hristovo na Pashu, pošto je Hristos bio razapet uoči tog praznika, koji oni obeležavaju po svom kalendaru 14. dana u mesecu nisanu, ma u koji nedeljni dan to padalo. Nikejski sabor je odredio da to mora biti nedelja, ali posle jevrejske proslave. Po gregorijanskom kalendaru, Uskrs može da bude i u danima kada se slavi Pesah, što su vaseljenski oci naložili da se izbegne.

Kod nekih Slovena, kao kod Rusa, praznik se zove Pasha Hristova. I u jezicima, koji su potekli od latinskog, francuskom, španskom, portugalskom, italijanskom, koriste istu reč u varijanti, kao i holandski, danski ili norveški. Kod Nemaca naziv praznika Ostern podseća na starogermansku boginju mira Osteru. Englezi upotrebljavaju naziv Ister. Kod nekih Slovena je Velikdan ili Veligden.

Ikonografski se tokom vekova Vaskrsenje Hristovo prikazivalo na različite načine. Nekada je Spasitelj sedeo na sarkofagu, poslednjih vekova lebdi nad njim, za zastavom pobede, na kojoj je oslikan krst. Prikazuju se i usnuli rimski vojnici koji čuvaju grob, neki su iznenada probuđeni. Anđeo kraj groba je čest motiv, u svetu je poznata takva freska iz srpskog manastira Mileševa, nazvana "Beli anđeo".

Praznovanje Vaskrsa u "trećem dobu"

Za Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, mnoge porodice su na okupu i uz običaje za koje se veruje da donose sreću i napredak u domaćinstvu obeležavaju taj dan. Međutim, volonteri beogradskog Crvenog krsta nisu zaboravili ni najstarije Beograđane. U okviru programa brige o starim licima, Crveni krst na Savskom vencu, organizovao je druženje i pripremio poklone i ukrašena jaja.

Brana Lazić, sekretarka Crvenog krsta Savski venac, kaže da su povodom Uskrsa želeli da daju svoj doprinos: "Obezbedili smo posluženje i ofarbali smo jaja. A za sugrađane koji nisu mogli da dođu, volonteri će im odneti poklone, jer ne želimo da budu sami."

"Iskreno da vam kažem, za mene ovo druženje znači mnogo jer juče sam napunio 80 godina i ovo je za mene veličanstvena proslava. Ovakva pažnja, to je retkost, ali doživeo sam i to", kaže stariji Beograđanin koji je došao na druženje povodom Uskrsa.

Mlade volonterke kažu da žele da pomognu svima kojima je pomoć potrebna: "Svi oni koji su inače sami, danas, za praznik, ne moraju da budu sami. Obići ćemo ih i odneti im jaja koja smo sami bojili".

"Lepo je od naše omladine što se seti i nas starih, jer mnogi od nas su sami i svaka poseta i znak pažnje, da je neko mislio na nas, veoma raduje", rekao je jedan od prisutnih na druženju.