Horizonti savremene sociologije u Srbiji

U beogradskom Domu omladine upravo je završena serija javnih predavanja pod naslovom "Mladi sociolozi: nove ideje", naslov koji je svojevremeno povodom ciklusa posvećenog mladim filozofima u ovoj kući kulture predložio Predrag Milidrag.

Šta je pokazala ova izuzetna serija javnih predavanja? Pre svega, drastičnu promenu do koje je došlo u ovoj društvenoj nauci danas u odnosu na period njenog osnivanja kao univerzitetske discipline pedesetih godina XX veka kada je sociologija uvedena kao zasebna naučna disciplina u odnosu na tada dominirajuće marksističko učenje. Zato se može reći da akademski počeci sociologije kod nas nisu bili dogmatski, i pored otpora onih koji su sociologiju odbacivali kao buržoasku nauku, nego pre u znaku podele i spora između dijalektičkog marksizma i praxsis sociologije koju je u svojoj knjizi "Marks i savremena sociologija" zastupao profesor Veljko Korać, jedan od osnivača katedre za sociologiju u Beogradu.

Tako je ova serija predavanja još jednom pokazala da je prošlo vreme Gurvičeve sociologije. Naša sociologija, oslobođena od marksizma, danas se nalazi pred velikim zadacima društva u previranju, posle nesumnjivog sociocida poslednjih decenija: rat, razaranja, društvena raslojavanja, velike migracije, u kojima stradaju ljudi, ali i njihove vrednosti i uverenja. Zato se logično postavlja pitanje: da li je naša sociologija danas u stanju da odgovori na izazove društva u tranziciji, kao i na pitanje šta se sve promenilo u ovoj nauci od vremena socijalizma i vladajućeg marksizma? Postoji li između društvenog kretanja i istraživanja koja ga prate nekakav paralelizam, prati li sociologija kretanja i pojave u ovoj uskomešanoj i uzavreloj društvenoj laboratoriji u kojoj se svako od nas snalazi kako zna i ume. Ili, i ona beži negde u stranu, očekujući pogodan trenutak i distancu za svoja posmatranja i zaključke.

Izgleda da je velika nelagoda naših istoričara i sociologa i, uopšte, društvenih naučnika i istraživača, pred brojnim i velikim društvenim previranjima, kao da ne postoji Ničeov nauk o "nesavremenim razmatranjima", "radosnoj nauci" i "patosu distance". Izazov koji postavlja stvarni život doista je velik i možda nemoguć za neko teorijsko pokriće. Stvarnost je doista ružna i samo njen mali deo možda ima neki smisao. Ko zna da li je sociologija još uvek, ako je uopšte nekada i bila, logos društvenog života, ili on nema nikakvu logiku? Zašto su, recimo, sa zakašnjenjem objavljena istraživanja javnog mnjenja pred ratove devedesetih godina koja su ubedljivo pokazala da stanovništvo nekadašnje Jugoslavije nije bilo za rat i razgradnju Jugoslavije? Da li bi to sprečilo ratna razaranja? Ne verujem.

Bilo kako bilo i ova serija predavanja je pokazala da je "gubitak teorije" i pozitivizam ono što savremenu sociologiju razlikuje od nekadašnje marksističke sociologije. Zato se, imajući u vidu Ničeov "patos distance", može reći da je naša savremena sociologija "savremena" i neteorijska. Dok smo nekada živeli u teoriji, danas smo potpuno uronjeni u društveni život, bez obzira na to koju ulogu u njemu obavljamo: da li radimo na benzinskoj pumpi, ili smo zaposleni u nekom sociološkom institutu. Teorije su skrajnute u neku korpu iz koje ih pozajmljujemo prema potrebi i onda kada izgleda da je to potrebno. Zato su, prema Slavoju Žižeku, Soroš i Gejts "liberalni komunisti" a, možda, dolazi i vreme kada će se dijalektički materijalizam ponovo vratiti.

Naša savremena sociologija, oslobođena teorijskih dogmi, to su pokazala ova predavanja, ne ulepšava više stvarnost, sociologija se više ne uči, njena saznanja su informacije koje se prikupljaju i proveravaju. Ona govori o sadašnjosti a ne o budućnosti. Ona je ovo "savremeno razmatranje", koje ne može bez kompjuterske obrade podataka, ali i jedna "tužna", a ne "radosna nauka" koja brani život. Jer, to pitanje: kako promeniti život, danas je sasvim zaboravljeno. Šta danas radi Institutut za društvenu teoriju