Osigurati se ili ne

Vlasnik predzeća Ratko Šarac jedan je od malobrojnih privrednika koji je osigurao svoju imovinu od poplava. Kao nadoknadu dobio je oko 30 hiljada evra, što je svega trećina ukupne štete. Šarac kaže da nije bio upoznat sa svim prednostima osiguranja zbog čega nije plaćao puno vrednost osiguranja koja bi mu sada pokrila svu štetu.

"Osiguranje normalno da treba. Ovo je samo jedan deo moje pomoći. Da sam više plaćao osiguranje, više bih naplatio. Sigurno je da ljudi treba da se osiguraju".

Mnogi građani prestali su s uplatom osiguranja za domaćinstva zbog pada standarda, ali i zbog nepoverenja u osiguravajuće kuće. Kako se I u ovu oblast uvodi red, tako će osiguranje tek postati aktuelno, kao što je bio slučaj I sa bankama, kaže Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije: "Povećavaće se nivo ponude i kvaliteta usluga, i jako je bitno da građani vode računa kome poveravaju svoj novac zato što je poverenje jedna od veoma važnih stvari u finansijama i u tom je smislu bitno da obrate pažnju na tradiciju. Imate kuće s jako dugom tradicijom".

Prema novim propisima, rad osiguravajućih kuća kontroliše Narodna banka. Viceguverner Mira Erić-Jović kaže da problema sa isplatom šteta nema, ali da građani ipak treba da pitaju za šta izdvajuju novac: "Neka obrate pažnju na deo koji se odnosi na predmet osiguranja, da vide šta osiguravaju, na rizik, da vide od čega, od kojih opasnosti se osiguravaju, na izuzetke predmeta rizika osiguranja i na maksimalnu naknadu u slučaju nastanka štete".

Kolika će biti nadoknada štete zavisi od visine uplaćenih premija. Ratko Šarac je kao preduzetnik uplaćivao 12 hiljada dinara mesečno. Prosek za osiguranje imovine domaćinstva u Srbiji znatno je manji – oko 100 dinara mesečno. U Rumuniji, recimo, osiguranje  je obavezno za svih 8 miliona  domaćinstva koja plaćaju 1 evro mesečno.