Advokatske presude

U srpskim aferama advokati imaju sve naglašeniju ulogu. Među njima postoje tzv. specijalisti za odbranu neodbranjivog, što govori o sprezi nekih od njih sa policijom, pravosuđem i, posebno, vlašću. Dve poluge mehanizma za sprovođenje pravde - tužba i odbrana - često prave pogodbe mimo vidokruga suda, a neretko i pod njegovim pokroviteljstvom. Zato su u mafijaškim krugovima na glasu pojedine advokatske radionice koje i najočigledniji kriminal uspešno prerađuju u nedokazanu krivicu i "nesporazume sa zakonom". Naravno, dokazivanje nevinosti podrazumeva astronomsku "nagradu", po principu - što manja robija, veći honorar.

U odbrani neodbranjivog advokatima su mediji dragoceni saveznici. Pojedina glasila koja imaju i svoje proizvođače senzacija, među kojima su advokati posebno na ceni. Pravilo saradnje je jednostavno i od obostranog interesa: advokatu prostor za odbranu - podrazumeva se: nevinog klijenta - a zauzvrat šokantna storija o nekom političaru. Pojedini advokati, odmah po hapšenju njihovih klijenata, javnosti "objasne" da je, zapravo, reč o odmazdi prema poštenim i uspešnim (bogatim) ljudima koji su se zamerili nekom moćnom političaru.
"Hrabrost" nekih advokata je nemerljiva. I pre nego što pritvorenima "razmrse pertle" njihovi branioci već na sav glas razotkrivaju "zločinačko udruženje" koje je izrežiralo aferu. Glavni kreatori "osvete" se imenuju, presuđuju im pred sudom javnosti upravo oni koji se kunu u Justicijine vrhunske maksime: svako ima pravo na odbranu, a niko nije kriv dok se to ne dokaže. Znaju "branioci neodbranjivog" da napad na političara i nije neki rizičan poduhvat, ali jeste bar dvostruko isplativ: klijent će biti darežljiviji, a reklama efektna i besplatna. "To je onaj advokat što je javno prozvao ministra...", komentar je onih kojima će zastupanje na sudu tek zatrebati.

Kodeks advokatske etike nalaže braniocu da bez odlaganja ukaže na kršenja zakona na štetu svog klijenta, "nijednog trenutka ne pretpostavljajući njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima, sudijama, tužiocima i drugim učesnicima u postupku". Advokatima je zabranjeno reklamiranje, pa između ostalog i to da javno, na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavljaju svoje predmete, sposobnosti i zamisli. Ali, šta vredi kodeks kada se pomenuta osionost advokata nagrađuje - kako se može čuti - desetinama, pa i stotinama hiljada evra. "Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti, sveštenik u svoj njegovoj gluposti, a advokat u svoj njegovoj zloći", primetio je Šopenhauer. Kome je do etike neka brine o zdravlju tela i duha, advokati će radije o (ne)pravdi. Teško se dokazuje, a lako naplati.