Koštunica iznad Rubikona

Iskorak DSS iz ’bermudske konfuzije’’ čekaju i neke stranke iz Vlade (G17 plus i SPO) koje priželjkuju jačanje predizbornog demokratskog bloka, svesne da će teško preskočiti cenzus ako budu same izašle na izbore

Demokratska stranka čeka Demokratsku stranku Srbije s druge strane Rubikona posle obećanja premijera Vlade Srbije Vojislava Koštunice da će preći i poslednju prepreku u saradnji s Haškim tribunalom i do kraja meseca isporučiti optuženog Ratka Mladića na adresu pritvorske jedinice u Ševeningenu. NJegova reč data Oliju Renu, čoveku zaduženom u Evropskoj uniji za proces približavanja Srbije evropskim integracijama, nagoveštava novo pomeranje na političkoj sceni Srbije. Mladićevo hapšenje ili bar ozbiljan pokušaj da se reši to pitanje ne može proći bez protivljenja Socijalističke partije Srbije Koštuničinom naumu i njegovom manjinskom kabinetu, kao ni bez demonstracije nezadovoljstva opozicione Srpske radikalne stranke. Hapšenje neće biti dobro prihvaćeno ni u vojsci, crkvi, kao ni u generaciji birača koja još uvek živi od te priče – rezervoaru glasova iz kojeg DSS delimično crpi svoju moć.

SRS je uostalom, tokom nedelje, već palila crveno svetlo za uzbunu u republičkom parlamentu, tvrdnjama da je ‘’počelo’’ hapšenjem Mladićevih rođaka. S druge strane, Tadićeva DS obećala je Koštuničinoj DSS da će joj dati oslonac u ispunjavanju međunarodnih obaveza, i da neće zbog toga i posle toga rušiti Vladu.

Time je DS pružila ruku saradnje DSS-u i naišla na njeno prećutno prihvatanje. Vlada naprosto više ne može da funkcioniše i ekonomski preživi bez uske saradnje s partnerima u Evropskoj uniji, odakle sve češće stižu poruke o potrebi revitalizovanja ’demokratskog bloka’’ u Srbiji. Od kako je, uoči izbora u decembru 2003, distanca između dve bivše članice DOS-a postala nepremostiv problem, sada, dve godine posle formiranja vlade Vojislava Koštunice, njihovi odnosi se nalaze u uzlaznoj fazi. Štaviše, može se reći da ideoloških i političkih razlika između DS i DSS, više ni nema u značajnijoj meri. Saradnja s Hagom, pridruživanje EU, kosovsko pitanje, referendum u Crnoj Gori, nastavak ekonomskih reformi, donošenje novog ustava – uglavnom su usaglašeni. Dijalog iza scene očito se obnovio, a povremeni istupi Borisa Tadića u tom pravcu tu su da malo ’poguraju’’ Koštunicu. NJegovo prihvatanje odgovornosti u pogledu Mladića, presudno upućuje ove dve stranke ka saradnji na istim ciljevima.

U međuvremenu, radikali i socijalisti, iako su to otvoreno nastojali, nisu uspeli da prevedu DSS na svoju stranu, u blok koji se obično krsti kao neosocijalističko-nacionalistički. Posle više pokušaja, nuđenja saveza i raznih alternativa, konačno je vođstvo radikala uvidelo da više ništa ne može da dobije, pa sada zdušno traži prevremene izbore. Pre neki dan je šef SRS Tomislav Nikolić (RTS-u) potvrdio da vidi budućnost zemlje u priključivanju ’antiglobalističkim snagama’’ Rusije, Kine, Indije itd, što je očito udaljavanje od Koštuničinih nastojanja da zadrži evropsku perspektivu Srbije. S druge strane, predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović (u ’Novostima’’) nagoveštava da će se, kada bude reči o krupnim državnim pitanjima, njegova stranka vraćati u Skupštinu i davati podršku Vladi tamo gde je SRS i SPS budu napadale.

To nedvosmisleno govori da vreme vrućih parola i jakih ideoloških sukoba između DSS i DS polako odlazi u prošlost. Uostalom, u političkoj areni već se duže vreme otvoreno napadaju jedino DS s jedne i SRS/SPS s druge strane spektra. Negde između njih, DSS je kuckala svoj mandat u ljubomornom čuvanju pozicije ‘’jednake udaljenosti od jednih i od drugih’’ u centru, s idejom o nekakvoj koncentracionoj vladi. Ali to se nije pokazalo kao realno održivo, budući da SRS i SPS ne misle da su potrošile svoj potencijal u građenju nekakve posebne vizije o nezaobilaznoj ulozi Srbije u svetskoj istoriji, a DS očekuje svojih pet minuta na sledećim izborima.

Sada je, značajno iskoračivši, Koštunica krenuo sa svog osnovnog mesta i iz svoje udobne pozicije – u nešto što podrazumeva rizik. On mora da ispuni svoju reč ako misli da ostane ozbiljan igrač, dostojan poverenja svojih glasača, partnera ali i ključnih aktera u svetu. DS i većina aktivnih i rezervnih, neodlučnih i razočaranih glasača obe stranke, podržavaju takav korak. Ima i onih koji negoduju zbog znakova pometnje nastalih u trouglu DSS – SPS – SRS i kulminacije sa mitingovanjem oko Miloševićevog kovčega i dva minuta ćutanja u Skupštini Srbije u znak pošte bivšem haškom optuženiku. Iskorak DSS iz ’bermudske konfuzije’’ čekaju i neke stranke iz Vlade (G17 plus i SPO) koje priželjkuju jačanje predizbornog demokratskog bloka, svesne da će teško preskočiti cenzus ako budu same izašle na izbore.

Odbrojavanje je počelo, nove opcije šire krila.