Crvenkovski u Beogradu i Podgorici

Crvenkovski je posle razgovora s predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem izjavio da Makedonija i Jugoslavija imaju ugovor koji se ranije odnosio na administrativne, a sada na državne granice i da ne vidi razlog zašto bi taj ugovor ponovo bio potpisivan.

Crvenkovski je naveo i da Makedonija insistira na tome da demarkacija bude završena pre odluke o konačnom statusu Kosova. "Demarkacije je obična tehnička stvar, koju treba izvesti na terenu. Ono što komplikuje situaciju je to što Makedeonija ima komplikovano partnerstvo s druge strane, što znači da učešće treba da uzmu Savet ministara SCG, Vlada Kosova i UNMIK jer je rezolucijom 1244 predviđeno međunarodno prisustvo na Kosovu", kaže on.

O demarkaciji državne granice Srbije i Crne Gore s Makedonijom bilo je reči i na sastanku Crvenkovskog s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. U saopštenju iz Vlade stoji da je Koštunica rekao da je Kosovo deo Srbije i da samim tim demarkacija državne granice SCG s Makedonijom može biti izvršena isključivo na osnovu sporazuma Jugoslavije i Makedonije o protezanju i opisu državne zajednice.

Na sastanku je bilo reči i o budućem statusu Kosova. Koštunica je ponovio da ne sme biti nametnutih rešenja, a Crvenkovski da Makedonija podržava rešenje za Kosovo koje je rezultat saglasnosti Beograda i Prištine.

Branko Crvenkovski je u Podgorici, posle razgovora s predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, rekao da bi posao demarkacije granice bio odavno završen kada bi bilo poznato ko je pravi partner Makedonije u tom poslu. Crvenkovski je ponovio da bi demarkacija granice Kosova i Makedonije trebalo da bude završena pre određivanja konačnog statusa Kosova da zbog toga ne bi bila otvorena nova pitanja.

Povodom referenduma o državnom statusu Crne Gore, Crvenkovski je rekao da će Makedonija pozdraviti i podržati svaku odluku koju će demokratski doneti građani Crne Gore.

Vujanović je rekao da je Crvenkovskom preneo da će referendumska kampanja biti demokratska i da nisu uspeli napori Evropske unije o dogovoru Beograda i Podgorice o periodu posle referenduma.

Crvenkovski s Tadićem

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski izjavio je u Beogradu da su granice između Srbije i Makedonije definisane i da najavljena demarkacija ne znači da Skoplje ponovo otvara to pitanje.

"Makedonija i SR Jugoslavija su 2001. godine potpisale sporazum kojim je ranija međurepublička granica priznata kao međudržavna. Taj sporazum je međunarodno priznat i deponovan u UN. Mi nemamo interes niti želju da to pitanje na bilo koji način ponovo otvaramo", rekao je Crvenkovski posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je trajni strateški interes Srbije da sa Makedonijom ima najbolje odnose i da Makedonija "vrlo uspešno rešava svoje unutrašnje probleme".

"Srbija će uvek pokazivati dobronamernost i spremnost da pomogne u rešavanju tih problema. Isti stav očekujemo i od Makedonije. Ali to ne znači mešanje u unutrašnje probleme, već jedan principjelan politički prihvatljih i odgovoran stav", rekao je Tadić.

"Makedonija u graničnom ćorsokaku"

Buèkovski (FoNet)

Premijer Makedonije Vlado Bučkovski smatra da rešenje za Kosovo treba naći do kraja godine jer bi odlaganje bilo kontraproduktivno za ceo region. Bučkovski, koji od juče boravi u poseti Češkoj, rekao je u intervjuu Radiju Slobodna Evropa da su pregovori Beograda i Prištine u Beču počeli mlako i upozorio i na problem demarkacije granica Makedonije sa SCG u delu s Kosovom, rekavši da ne zna kako Makedonija može da se izvuče iz tog ćorsokaka, u koji nije upala svojom krivicom.

"Iako poštujem rezoluciju 1244, Beograd realno ne može da bude naš partner u demarkaciji granične linije. S druge strane, ni kosovski lideri, pošto nemaju međunarodni legitimitet, ne mogu to da učine, mogu samo da daju jednostranu izjavu da postoji volja poštuju tu granicu ako steknu legitimitet", kaže Bučkovski.

Drašković sa predstavnicima Kontakt grupe o Kosovu

Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković razgovarao je večeras sa ambasadorima zemalja članica Kontakt-grupe.

U razgovoru je istakao da bi svako osporavanje međunarodno priznatih granica SCG sa Albanijom i Makedonijom značilo grubo kršenje Povelje UN i helsinškog Završnog akta iz 1975. godine. Drašković je u razgovoru sa predstavnicima Kontakt grupe ponovio stav da sva legitimna prava albanske većine na Kosovu budu zadovoljena, prava Srba i nealbanaca maksimalno zaštićena, a Povelja UN poštovana, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova SCG.

"Mi smo, dakle, za najveći mogući kompromis, ali i protiv proglašenja bilo koje države na teritoriji države Srbije", rekao je šef diplomatije SCG.

Komentarišući dosadašnje pregovore o Kosovu, Drašković je ocenio da se srpska strana pridržava usvojenog izveštaja i preporuka ambasadora Kaia Ejdea, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, dok Albanci poštovanje ljudskih, svojinskih, nacionalnih, verskih i ostalih prava Srba uslovljavaju proglašnjem Kosova za nezavisnu državu.

Predstavnici SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Rusija, kao i EU i NATO razgovarali su ranije danas u Atini o Kosovu sa predstavnicima članica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP).