Skupština ponovo...

Nezadovoljni što nije prihvaćen njihov predlog da po hitnom postupku bude usvojena rezolucija o kršenju ljudskih prava i uslovima u kojima žive haški pritvorenici, radikali su skupštinsku govornicu ponovo iskoristili za propagandu i verbalan sukob sa Socijalističkom partijom Srbije.

Socijalisti su podržali tekst rezolucije identičan onom o ukidanju Haškog tribunala, koji je usvojila Duma Rusije, ali su zamerili što 17 poslanika Srpske radikalne stranke nije bilo u sali da podrži sopstveni predlog. Dok je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, kritikovao socijaliste, Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS, bavio se članovima kabineta predsednika Srbije.

Nikolić: "Socijalisti su gori od Slobodana Miloševića, pokoj mu duši."

Vučić: "Savetnik predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića za medije javno kaže. "Treba vam za Parlament motka umočena u biološku supstancu neprijatnog mirisa", a vi ćutite. A znate zašto ćutite, zato što treba takva motka takvog biološkog saržaja i za vas i za tog savetnika i za predsednika njegovog DS-a, i to je ono što je apsolutno sigurno."

Predsednik Skupštine Predrag Marković upozorio je Aleksandra Vučića da ne bi trebalo da koristi fašističke izraze sa skupštinske govornice, iako se oni u javnosti dosta često pojavljuju.

Marković: "Mnogo je demagogije i jasno je da se javljaju sulude ideje koje su u suštini fašitičke, a to je da se sistem parlamentarne demokratije raspusti, razjuri, a to onda znači da se pređe na neku vrstu diktature. Idejama da se raspusti Skupština i oteraju poslanici je u suštini odbijanje osnove demokratije, a to je da su narodni poslanici neko kog su građani birali i da nužno liče na njih."

Izabran i predsednik Prosvetnog saveta

Skupština Srbije je dekana Učiteljskog fakulteta Aleksandra Jovanovića izabrala za novog predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. Za Jovanovića, koji je do sada bio član tog tela i koji je na čelu Saveta zamenio akademika Mihaila Đurića, koji zbog bolesti ne može da obavlja funkciju predsednika, glasalo je 115 poslanika vladajuće koalicije i Socijalističke partije Srbije. Nacionalni prosvetni savet ima 41 člana, a njegov glavni zadatak je kreiranje politike i razvoja školstva u Srbiji.

Predsednica Odbora za prosvetu, Donka Banović, ističe značaj izbora predsednika tog tela, čija je uloga da bude i prvi saradnik ministra prosvete. "On je prvi među jednakima, on radi s timom. To je najznačajnije telo u oblasti prosvete, a u vezi je s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem i donosi politiku tih nivoa obrazovanja", kaže ona.

Skupština je izabrala i 15 od predviđenih 16 članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Jedini kandidat koji nije izabran je Ljubomir Madžar, rektor Univerziteta BK. Za članove Saveta izabrani su Obrad Stanojević, Aleksandar Ivić, Cemal Dolićanin, Miroljub Milivojčević, Đorđe Čomić, Milan Matavulj, Teodor Atanacković, Mikloš Biro, Živadin Bugarčić, Milan Damnjanović, Slobodan Dušanić, Antonije Đorđević, Darinka Matić Marović, Srđan Stanković i Vladisav Stefanović.

Članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje predložili su Konferencija univerziteta Srbije (10 članova), Konferencija direktora viših škola (2), Vlada Srbije (3) i Izvršno veće Vojvodine (1). U glasanju nisu učestvovali poslanici Srpske radikalne stranke.

Saša Janković kandidat za ombudsmana

Po hitnom postupku, na dnevni red skupštinske sednice stavljen je predlog za izbor ombudsmana, odnosno zaštitnika građana. Kandidat je Saša Janković, nacionalni pravni savetnik u Misiji OEBS-a u SCG, a predložila ga je Demokratska stranka Srbije. Kao nezavistan organ, ombudsman treba da štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave, praktično da radi sve ono čime se sada bavi Narodna kancelarija, koju je osnovao predsednik Srbije.

Ministar pravde, Zoran Stojković, prednost je dao ombudsmanu. "To je ona prava institucija koja van sudskih organa može da pruži zaštitu određenih prava građana i da izvrši kontrolu rada sudskih insitucija. Narodna kancelarija nije ustavna kategorija, pa ne bih o njoj komentarisao. Ombudsman jeste, zakon je donet i ja sam se nadao da će biti i ranije izabran", kaže Stojković.

Rok za izbor zaštitnika građana istekao je 31. marta.

Kao nezavisan organ, ombudsman treba da štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem mogu povrediti nečija prava ili slobode. Prema zakonu, da bi neko bio izabran za zaštitnika građana mora da bude diplomirani pravnik, da ima desetogodišnje iskustvo od značaja za poslove iz njegove nadležnosti, da poseduje moralne i stručne kvalitete, kao i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. Kandidati za tu funkciju ne mogu da budu članovi političkih organizacija, niti mogu da obavljaju druge javne funkcije ili profesionalne poslove po izboru. On, odnosno ona, ne sme ni da daje izjave političke prirode. Zaštitnika građana bira Skupština Srbije na mandat od pet godina, a ista osoba može biti birana na to mesto najviše dva puta. Zaštitnik nije ovlašćen da kontroliše rad skupštine, predsednika, vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, već samo organa državne uprave, javnih službi i organa lokalne samouprave.

50 sudija i predsednika sudova

U glasanju za izbor 50 sudija i predsednika sudova u Srbiji nisu učestvovali poslanici SRS. Od 12 osporenih kandidata, nije izabran samo Zoran Stojanović, čiju je kandidaturu za sudiju Okružnog suda u Leskovcu osporila Socijalistička partija Srbije. Poslanici su pojedinačno glasali o preostalim osporenim kandidatima.

Skupština je Stanojlu Mandić izabrala za zamenicu poverenika za informacije od javnog značaja, na predlog poverenika za informacije, Rodoljuba Šabića.

Borko Kostić je na predlog Odbora za finansije izabran za člana Saveta Narodne banke Srbije.

Skupština je izabrala i pet članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, između 10 kandidata koje su predložili Udruženje pravnika Srbije, Naučno društvo ekonomista, Vlada i Privredna komora. Izabrani su Dijana Marković Bajalović, Petar Đukić, Miroslav Stanković, Radovan Vukadinović i Čedomir Radojčić.