Zato je Kina bliska?

Odavde do Kine ima 8.000 (ako ne i više) kilometara ali našim fabrikama, koje od paradajz pirea prave„kečap“ i sok od paradajza – Kina je b l i ž a  nego naši povrtarski reviri. Naravno, Kina je sto i bezbroj puta dalja, ali, eto, odande (a ne iz Mačve i Posavine) se dovoze hiljade tona koncentrata paradajza, kakav gaje i naši baštovani. Zašto su Kinezi postali „liferanti“ukuvanog paradajza umesto naših baštovana?

Odgovor nije (kao što će mnogi  da pomisle) da je u pitanju dempinška ponuda : niske cene, po čemu je Kina, uz druge Azijske zemlje odavno poznata i ozloglašena.

Naši povrtari nisu pouzdani poslovni partneri.Nuđeni su im ugovori da na znatno većim  njivama seju i beru paradajz,nuđen im je stalan i dobar posao da rade za sigurnog i poznatog kupca ali su te ugovore i dogovore - izigrali.U jesen, kad paradajz sazri, ako im neko ponudi dva- tri dinara više - oni zaborave na preuzetu obavezu i prodaju paradajz boljem platiši.Fabrika ostane bez sirovine i onda  joj daleka Kina postane bliska.Kinezi se ne igraju sa svojim kupcima:prodaju robu ugovorenog kvaliteta,u ugovoreno vreme i po ugovorenoj ceni.

Naši poljoprivrednici( to se odavno zna!)još nemaju razvijen poslovni moral.Za njih je cena glavni  činilac dohotka i spremni su da zbog tričavih tri dinara izigraju ortaka. Cena jeste važna ali veća zarada  može da se postigne i na drugi način: gajenjenm rodnijih sorti i hibrida,uvođenjen bolje agrotethnike,boljom zaštitom, da se na hektaru  umesto 25 nabere i proda 50 i više tona crvenih plodova.Taj drugi put je naravno duži i teži.Ali ko ga pređe postaje produktivan i biće u stanju da se na tržištu uspešno takmiči i bude privlačan i konkurentan.

Ruku na srce ni sve fabrike (klanice,mlekare i slične)  nisu anđeli: i one  katkad( iz istih razloga!) zaborave na ugovor i interese svog ortaka.Takvo ponašanje u poslovnom svetu ne prolazi.Ko to pre shvati