Zločin je brzo zaboravljen

„Bezbednosna situacija za Srbe i naše svetinje na Kosovu i Metohiji i dalje je teška, a suštinski nije promenjena bez obzira na to šta pregovarači jednog ili drugog tima u Beču govorili”, kaže u razgovoru za „Politiku” episkop raško-prizrenski Artemije o bezbednosnoj situaciji na Kosmetu dve godine posle pogroma.

U rušilačkom pohodu Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine porušeno je i demolirano 35 svetinja, desetak Srba je ubijeno, a njih četiri hiljade ostalo bez svojih domova. Time se broj naših uništenih crkava i manastira popeo na 150. Vladika Artemije podseća da zločini albanskih terorista traju već vekovima, a da su od juna 1999. godine intenzivirani. Bilans tih zločina do 17. marta je stravičan, o čemu se ranije mnogo govorilo i pisalo. Ali, kako dodaje, na to niko od predstavnika međunarodne zajednice nije obraćao pažnju.

– Sedamnaesti mart je kulminacija zločina nad našim narodom.

U samo dva dana počinjeno je toliko zla da se više nisu mogle oči zatvarati pred njim. Svet je bio užasnut onim što se dogodilo, ali je, nažalost, reagovao neadekvatno. Zato se brzo i zaboravilo. A zaboravljeno zlo uvek teži da se ponovi – ističe episkop raško-prizrenski.

Vladika Artemije upozorava da se pojedinačni napadi, ubistva, pljačke nastavljaju i posle 17. marta s ciljem da Srbi nikada ne dobiju osećaj bezbednosti. „Srbi i dalje žive u svojim getima – enklavama. I dalje su lišeni svih osnovnih ljudskih prava. Zato i odlaze sa Kosova i Metohije. O povratku se samo povremeno govori, ali ga nema.”

• Šta je od crkava i manastira do sada obnovljeno?

– Ništa! Vraćena su u život samo tri manastira: Sveti Arhangeli kod Prizrena, Devič kod Srbice i Zočište kod Orahovca. I ovi manastiri nisu obnovljeni, samo su oživljeni. U njima je Eparhija raško-prizrenska uspela da obnovi samo deo porušenih konaka, kako bi monasi i monahinje imali gde glavu da zaklone. Crkve, i veći deo konaka su i dalje u ruševinama, bez obzira na to što se u poslednjih godinu dana mnogo govorilo o početku obnove uništenih svetinja u martovskom pogromu.

• Da li Vas pitaju kojoj crkvi ili manastiru će se dati prioritet u obnovi?

– Nažalost, za sada ne.

• Koji su, po Vama, problemi u zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji?

– Osnovni problem je što je narušeno, pogaženo i prenebregnuto pravo vekovnog, legalnog i legitimnog vlasnika te kulturne baštine, odnosno crkava i manastira, kao i stručnih institucija koje su vekovima o njima brinule. Naš narod je dobro rekao šta biva s decom pri čijem se rođenju umešaju mnoge babice.

• Postoji li opasnost da briga o zaštiti srpskog kulturnog nasleđa pređe u nadležnost kosmetskih institucija?

– Nažalost, to je već učinjeno. Te institucije odlučuju šta će biti sa crkvom u Đakovici, manastirom Svetih Arhangela kod Prizrena.

• Kako komentarišete rešenja u Osnovnim načelima SPC povodom razgovora o budućem statusu Kosmeta, koji se odnose na zaštitu naših spomenika kulture?

– Kao doslednost u stavovima koji veoma pogoduju međunarodnoj zajednici i kosovskim Albancima u ostvarivanju projekta nezavisnog Kosova. To je potvrdila i Međunarodna krizna grupa. Samo deset dana od objavljivanja Osnovnih načela, u svojim zaključcima i preporukama od 17. februara 2006. godine MKG upućuje preporuke kosovsko-albanskim pregovaračima savetujući ih: „Tražiti mogućnosti – kao što je dokument o Osnovnim principima, koji je Pravoslavna crkva objavila – kako bi se Srbi sa Kosova uključili u pregovore... Dokument o Osnovnim principima koji je Crkva izdala početkom februara 2006. dao je konstruktivne predloge i izbegao navijanje protiv nezavisnog Kosova...”.