Mini hidrocentrale-maksi profit

Makedonska vlada nedavno je donela odluku o raspisivanju tendera za lokacije za izgradnju mini hidrocentrala. Reč je o oko 406 lokacija, razmeštenih na celoj teritoriji Makedonije, koje su u Studiji Ministarstva za ekonomiju evidentirane kao potencijalna mesta za izgradnju malih hidrocentrala. Zainteresovane domaće i inostrane kompanije, koje žele da se uključe u taj biznis trebalo bi da plate zemljište, ali i koncesije za korišćenje vode. Ugovor o koncesiji potpisuje koncesionar i vlada. Za biznis sa malim hidrocentralama već je iskazan veliki interes, odnosno 11 kompanija je uputilo zahtev za lokacije. Skopska građevinska kompanija Granit, u konzorcijumu sa inostranom energetskom firmom i bankom, traži 200 lokacija, češki Hidropol 140, Ve Ve grupa iz Skoplja traži 62 lokacije, nemački RSS je podneo zahtev za 35 mesta pogodnih za izgradnju hidrocentrala, slovenački Turboinstitut traži 32 lokacije, konzorcijum sastavljen od bugarske firme Fajnans i kanadske Hatsh traži sedam lokacija, a Ingmark iz Skoplja četiri. Zahteve za šest lokacija dostavilo je i Udruženje za razvoj malih hidrocentrala iz Kičeva, struška kompanija Grof je zainteresovana za četiri mesta, a Tani impeks iz Debra traži tri lokacije.
Prilikom dodele lokacija očekuje se pravi rat, jer je veoma čest slučaj da je za isto mesto zainteresovano po nekoliko kompanija.Električna energija koja će se proizvoditi u ovim mini energetskim objektima, biće plasirana na domaće i inostrano tržište. Inače, kao veliki problem investitori navode podatke o hidrologiji lokacija, jer Ministarstvo za poljoprivredu raspolaže starim pokazateljima. Eksperti, međutim,odgovaraju da se slivovi reka za ove namene nigde u svetu se ne mere unapred, već po potrebi i na osnovu statističkih hidroloških metoda.

U Makedoniji već postoje male hidrocentrale i one su u vlasništvu ESM distribucija i snabdevanje, deo nekadašnje Makedonske elektroprivrede, čija je privatizacija u toku. Ta kompanija raspolaže sa 11 malih centrala ukupne snage 37 megavata. Inače, i one ulaze u privatizacionu masu, ali po različitoj dinamici.Naime, elektroenergetski hidro objekti Popova šapka, Bogomila, Belica i Turija, sa ukupno instalisanom snagom od sedam megavata, buduću kupac Makedonske elektrodistribucije dobija odmah na upravljanje.Mini hidrocentrale Pesočani, Zrnovce, Pena, Sapunčica, Došnica, Matka i Kalimanci već imaju koncesionara na sedam godina i češka kompanija Hidropol polaže pravo na njihovo korišćenje do 2009. godine. Te hidrocentrale imaju ukupno instalisanu snagu od 30 megavata i ESM otkupljuje njihovu kompletnu proizvodnju po ceni od 3,4 evrocenta za kwh. Po isteku koncesionog prava i one postaju vlasništvo kupaca Makedonske elektrodistribucije.
Podsetimo, mini hidrocentrale su jedini proizvodni objekti iz sastava Makedonske elektroprivrede, koji će biti prodati zajedno sa distributivnom mrežom.
I malezijska kompanija Hisniaga ponudila je Vladi projekat za izgradju hidrocentrale Boškov most i pet malih hidrocentrala Gari, Tresonče, Sveta Petka, Kosovrasti i Selce u zapadnom delu Makedonije.
Najveći kapacitet imaće Boškov most gde će biti instalisano 70 megavata. Instalisana snaga Kosovrasti iznosiće pet megavati, Tresonče osam megavata, Gari 2,9, Sveta Petka 1,2 i Selce 3,3 megavata. Prema biznis planu Hisniaga u izgradnju pomenutih kapaciteta biće uloženo 100 miliona evra.
Malezijska Hisniaga je , takođe, zainteresovana i za investicije u hidrocentrali Čebren i Galište. Izgradnja poslednja dva hidrosistema procenjuje se na 600 miliona evra.
Dogovor sa Hisniagom još nije potpisan, jer kompanija traži dugoročni ugovor sa Makedonskim prenosnim sistemom - operaterom MEPSO o otkupu električne energije, što je prema neslužbenim saznanjima neprihvatljivo za makedonsku vladu.
Za izgradnju hidrocentrale Boškov most postoji i druga alternativa. Predlaže se da država formira akcionarsko društvo, koje će se kotirati na berzi. Kako bi se obezbedila sredstva biće prodato 70-80% akcija privatnom investitoru.
Iako još traje proces pripreme podzakonskih akata, koji bi trebalo da omoguće realizaciju vladine odluke o raspisivanju tendera za lokacije za izgradnji mini hidrocentrala, već je jasno da će ovaj sektor biti veoma atraktivan za investiranje. Tome doprinosi formiranje regionalnog energetskog tržišta, gde će se trgovati bez carinskih barijera, kao i pretvaranje električne energije u berzanski proizvod.
Podsetimo, od početka ove godine u Makedoniji veliki potrošači koji godišnje troše preko 20 gigavata, mogu slobodno da biraju od koga i po kojoj ceni će kupovati električnu energiju. Do 2007.godine svi komercijalni potrošači, znači bez obzira na godišnju potrošnju, takođe, postaju kvalifikovani potrošači koji mogu da se direktno na tržištu snabdevaju električnom energijom. Do 2015.godine ovu privilegiju imaće i domaćinstva.
Eksperti potenciraju kao dodatni motiv za ulaganje u mini hidrocentrale i povećanu potražnju za ovim energentom u regionu. Naime, energetski bilansi pokazuju da većina zemalja uvozi električnu energiju, što znači da proizvode manje nego što im treba.
Primera radi, Makedonija će ove godine na uvoz električne energije potrošiti oko 100 miliona evra, a potrošnja električne energije u odnosu na 2005. godinu povećana je za 12 odsto. Prognoze govore da će se ovaj trend nastaviti. Naime, sve zemlje u regionu jugoistočne Evrope imaju privrede koje su u razvoju, što znači da će kod njih potreba za energijom stalno rasti. Za investitore u elektroenergetski sektor to znači dugoročno sigurno tržište za plasman električne energije.