Nije za mlađe od 18 godina

Govoreći za „Blic“ o svom novom komadu, Romčević navodi da su junaci priče putnici koji se početkom vikenda u Nemačkoj ukrcaju na brod, otputuju do Sant Peterburga, tamo provedu dva dana u alkoholu i bludu kako bi se potom vratili uglađenom životu poslovnih ljudi. A opslužuju ih i posadu broda čine ljudi iz siromašnih, istočnih zemalja. Komad „Brod ljubavi“, uprkos naslovu, nije ljubavna priča. Možda bi se čak moglo reći da je antiljubavna ili, pak, potraga za ljubavlju?

- Potraga za ljubavlju jeste suštinska ljudska potreba, ali čovek zadovoljava vrlo malo od svojih osnovnih potreba; većine, zapravo, nije ni svestan. Ovo nije komad sa porukom, ili makar nije komad sa sentimentalnim ambicijama. Naprotiv, ovo je agresivna freska u duhu Hijeronimusa Boša.

Ko su i kakvi su vaši junaci?

- To su usamljeni pojedinci, grupisani i sukobljeni po raznim osnovama. Zapad protiv Istoka, katolici protiv protestanata, Sloveni protiv Germana, srednja klasa protiv više klase, levičari protiv konzervativaca, žene protiv muškaraca. Svako učestvuje u nizu sukoba, a da zapravo ne zna ko je, ni zašto se sukobljava.

U podnaslovu stoji da nije za mlađe od 18 godina, a navodite i da je to antiakademski komad?

- Komad sam napisao sa željom da se posvađam sa uglađenošću i rafinmanom, osećanjem za dobar ukus i doličnost u sebi. Osetio sam da je akademski način u meni počeo da nameće i čitave misaone sisteme i tome sam morao da se oduprem. Kao što posle bljutave hrane imate potrebu za oštrim, definisanim pićem, tako sam ja osetio potrebu da napišem ovaj komad, svestan rizika i mogućeg odijuma.

Zašto ste se opredelili za „tvrde izraze“ (vulgarnosti, psovke), agresivnost, antipoetski jezik?

- Jezik ima samo opisnu funkciju, a odavno je izgubio značenje nečeg verodostojnog. Poetski jezik nije dovoljno moćan da odslika duševni grč, frustraciju, nemogućnost racionalizacije našeg bola. Potom, vulgarnost vas ne može ostaviti ravnodušnim. Meni nije bila namera da u gledaocima proizvodim pozitivna i „plemenita“ osećanja, jer ne znam da li je to moguće.

Nije li okosnica priče zapravo odnos istočne i zapadne Evrope, odnos između ljudi iz zemalja u tranziciji i onih iz razvijenog sveta?

- Priča je o malim ljudima, bednim šrafovima savremene Evrope, koji su duboko uvereni da se razlikuju socijalno, kulturno, ideološki, a zapravo su samo jadni mučenici. Istok je Zapadu potreban zbog osećanja superiornosti, a Istoku je Zapad potreban zbog osećanja da će jednom biti bolje.

I, gde je ljubav u celoj toj priči? Na brodu? Na obali? U podvodnim strujama? U olupinama starih davno potonulih -brodova?

- Ljubav se doživljava kao književni motiv i sentimentalistički atavizam, a naročito je tako u „ljubavi među narodima“. Uz sve političke korektnosti, sve liberalne tlapnje, mislim da smo svakim danom sve dalje od tolerancije. Ono što se događa je prepeglavanje razlika. Tu ne mislim da stanem uz antiglobalističke klišee o nacionalnim kulturama, već me isključivo zanima sudbina pojedinca koji se tretira samo kao potrošač. Potrošači svih zemalja, ujedinite se (dobićete popust)!