Pozorište šešira

Fokus Ljudmilinog interesa od samog početka bilo je pravljenje šešira. Ne polaže puno na oblik svakog pojedinog šešira, koliko se angažuje u potrazi za formama i materijalima. Takođe, veliku kreativnu energiju usmerava na prezentaciju svojih šešira, pa njen šou prekoračuje granice regularnih formi modnih revija i uključuje pozorišne elemente, neuobičajen izbor modela i prezentacija muzike. Postupno, njene modne revije postale su višeslojne i multimedijalne forme. Šeširi se u poslednje vreme uglavnom korišće kao polazište za kreiranje pozorišnog izraza. Inspiracija, potraga, eksperiment, inovacija i multimedija znak su Ljudmilinog rada. Njena trupa Pozorište šešira sarađuje s mladim umetnicima iz različitih oblasti. Projekti su multimedijalnog karaktera i baziraju se na kombinaciji svih vidova vizualnog i scenskog izražavanja - pozorišta, rokenrola, mode, videoprodukcije, fotografija, stripa, pokreta.

Početna ideja trupe je bila da se urade četiri priče: zima, proleće, leto i jesen i da se uporede sa četiri faze ljudskog života. Prva predstava predstavljala je zimu – “Zima ili snovi ili putovanje u svim pravcima”, druga je bila "Proleće u Srbiji" , a onda je došla i ona “letnja”.

Posle pet godina pauze Pozorište šešira se vratilo na scenu sa novom predstavom. Jesen ili kako izgledam? je četvrta  i poslednja predstava u nizu godišnjih doba. 

Glamurama: Šta se dešava u poslednjem delu godišnjih doba?

Ljudmila: Ovo je četvrta predstava po redu, prvo je bila zima, pa proleće, pa leto, sad je došao red na jesen. To je poslednja priča iz tog ciklusa koji sam ja započela kao četiri godišnja doba koja poredimo sa četiri faze u ljudskom životu sa akcentom na neku temu koja nas u tom trenutku zanima. Ovog trenutka je došao red na ženu i ženske probleme. Moje predstave se uvek prave u kombinaciji pokreta i muzike. Tema je žena, u smislu današnje žene u Srbiji i mnoštvo informacija koje ona prima, a ne može da ih svrsta na pravo mesto, pa onda uvek na neki način preteruje u svemu, u nadi i želji da bude u svemu dobra.

Kostim je ključni deo i scenografija same predstave. Korišćenjem različitih delova kostima stvara se priča.

Glamurama: Koliko je muzika bitna za predstavu i kako praviš izbor bendova?

Ljudmila: Ranije sam sarađivala sa domaćim bendovima, našim muzičarima, a ovaj put muziku pravi "Xploding Plastix". Oni su elektro sastav iz Osla, publika je imala prilike da ih vidi pre dve godine na Refract festivalu. Njihova muzika je vrlo dinamična i ima dosta ritma, uz temu žene i histeričnih problema koje one nekad imaju, odlično se uklapa. "Xploding Plastix" se inače ne bave pozorištem, njihov fokus je na muzici za neme filmove. Ja inače volim da pronalazim nove muzičare, sarađivala sam raznima, pravili smo mikseve bendova. Odlučila sam da više ne radim sa domaćim grupama jer se na našoj sceni ništa ne dešava.

Glamurama: A predstava „Jesen”?

Ljudmila: Sve se radi u slikama, scenama, onda je to sve nekako metaforički. Sve ima veze sa vremenom u kome živimo. Ova tema žene je nekako došla sama od sebe.

Početkom marta idemo u Beč na jedan festival, tamo ćemo odigrati biti nekoliko predstava, a postoji šansa da se posle turneje vratimo u "Rex".

Razmišljala sam i o ideji da se napravi best of  pozorišta šešira – sve četiri predstave u jednoj, ali sve u svoje vreme.