O nadležnosti suda u sporu BiH-SCG

Tužba je pokrenuta još 1993, a ako sud presudi u korist Bosne i Hercegovine Srbija i Crna Gora će biti prva država proglašena krivom za najteži od svih zločina.

Glavna rasprava počela je polaganjem zakletve Sudskog veća kojim predsedava britanski sudija Rozalin Higins. Ona je zatim iznela podatke o sporu i dala reč Sakibu Softiću, glavnom zastupniku tužbe BiH.

Sakib Softić je rekao da će dokazati da je SCG odgovorna za genocid nad nesrbima tokom rata u BiH. „Mi smo ovde zato što su vlasti iz Beograda nesrbe u BiH nmerno povele na put u pakao, putem zasutim mrtvim telima i rasutim porodicama, uništenim gradovima, kulturnim i religijskim spomenicima.

Jedan od pravnih zastupnika BiH, Holanđanin Fon van den Bizen, rekao je da su vlasti u Beogradu od 1992. do 1995. sprovodile kampanju uništenja nesrba u BiH kako bi stvorile jedinstvenu državu za sve Srbe.

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević je u emisiji Proces TV na B92 rekao da SCG kao država može odgovarati za te zločine samo ako bude dokazana direktna veza vrha SCG i zločina tj, da je SCG učestvovala u planiranju, komandovanju i izvršenju zločina. „To što je odavde finansirana, a to svi znaju, Vojska Republike Srpske, što su generali dobijali plate i penzije, to nije dovoljno“, kaže on.

U BiH se nadaju da će po okončanju spora moći da od SCG naplate i ratnu odštetu, koju procenjuju na 100 milijardi dolara. Vojin Dimitrijević kaže da u važećem pravu ratna odšteta više ne postoji i da je moguća samo naknada žrtvama. „Ono što može da bude rezultat odgovornosti je novčana naknada žrtvama genocida, prema tome to ne mogu da budu tolike milijarde“, kaže on.

Prihvatanje tužbe BiH može imati dramatični negativne efekte na buduće odnose na Balkanu, ocenio je u emisiji Kažiprst Radija B92 potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. "Ja ne vidim kako će Bosna posle toga opstati kao jedinstvena država, a ako tužba bude odbačena verovatno će muslimanska strana biti frustrirana jer oni traže utvrđivanje istine. Ovde se, međutim, ne radi o utvrđivanju istine nego o sankcijama jer oni traže naknadu štete od 100 milijardi dolara, što opet nije naknada štete, nego kazna. Mislim da je to igranje vatrom i da bi bilo mnogo bolje da je bosanska strana prihvatila našu inicijativu da problem bude rešen diplomatski. Ako to bude rešavano sudskim putem, imaće strašno negativne posledice", rekao je Labus.

Sudije međunarodnog suda pravde će tokom ove nedelje saslušati uvodne argumente delegacije BiH, a zastupnici SCG će uzvratiti u periodu od 8. do 16. marta. Obe strane će do kraja marta izvesti više svedoka, a rasprava bi trebalo da bude okončana početkom maja.

Tužba je pokrenuta 1993. protiv tadašnje Jugoslavije i to je prvi slučaj u istoriji najvišeg suda Ujedinjenih nacija da je jedna država optužena za genocid. Ako sud presudi u korist BiH, SCG će biti prva država u svetu proglašena krivom za taj najteži od svih zločina. Danas se raspravlja o tome da li je sud nadležan da sudi u tom predmetu. Sve podatke o suđenju možete pronaći na ovoj stranici.

Pitanje nagodbe

Sa skupa u Sarajevu u znak podrške timu BiH (Fonet)

U BiH se nadaju da će po okončanju spora od SCG moći da naplate i ratnu odštetu, koju procenjuju na 100 milijardi dolara. Završnica suđenja u dva bosanska entiteta prati se s velikim zanimanjem, ali i potpuno oprečnim stavovima. Stanovnici Federacije već početak suđenja shvataju kao pobedu posle 13 godina borbe za tužbu, pa i ne obraćaju pažnju na poruke eksperata iz Srbije kako će biti teško dokazati da su vlasti u Beogradu imale nameru da delimično ili potpuno unište nesrpsko stanovnistvo, što je osnovni uslov za dokazivanje genocida.

Pravni zastupnici BiH svesni su da će proces biti izuzetno težak, ali veruju da imaju neoborive argumente za presudu u korist BiH i da je proglašavanje SCG odgovornom za genocid jedini put za utvrđivanje karaktera rata. Bivši zastupnik BiH Kasim Trnka ne očekuje da će međunarodne institucije vršiti pritisak na bosanskohercegovačku stranu, što se očekuje u Beogradu. Prema njegovim rečima, tokom razgovora u Dejtonu, a i potom, svi međunarodni faktori iznosili su stav kako to pitanje treba rešiti pravnim putem, na nadležnim institucijama.

Pošto je SCG bez uspeha pokušala osporiti nadležnost Suda pravde, mesecima se čuju ponude o vansudskoj nagodbi. Pravni zastupnik SCG Radoslav Stojanović smatra da bi spor radi dobrosusedskih odnosa najbolje bilo rešiti van suda, nekom vrstom diplomatskog sporazuma. "Presuda je nametanje volje koje može biti neprijatno i za jednu i za drugu stranu", kaže on, a takav stav u BiH shvata se kao još jedan znak licemerja i nespremnosti Srbije da se suoči sa istinom.

Po svemu sudeći, nijedna bošnjačka politička snaga i ne razmišlja o vansudskoj nagodbi, a stav o tužbi među Bošnjacima je identičan, taj proces se uglavnom shvata kao istorijski čin koji će dokazati međunarodni karakter rata i činjenicu da je na tu zemlju izvršena agresija.

U RS je situacija drugačija. Zahtev za ocenu ustavnosti tužbe bio je poslednji pokušaj odlaganja početka procesa, a lideri u Banjaluci sada gledaju ka početku suđenja.

13 godina sporenja

Hrvatski stručnjak za međunarodno pravo Ivo Josipović ocenjuje da je činjenica da je to prvi slučaj o genocidu, uz uticaj politike i nespremnost suda da rešava sporove iz rata, razlog što je od podnošenja tužbe do početka suđenja proteklo gotovo 13 godina. ''Do tužbe BiH, Međunarodni sud pravde nije imao spor vezan za primenu Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. Predmet se rasteže zbog toga, ali verovatno i zbog uticaja politike, pa i stanovišta da sud ne može razrešiti sporove vezane uz rat'', rekao je Josipović za Hinu, prenosi portal Indeks.

Na pitanje o značenju postupka za međunarodno pravo i o mogućem uticaju presude na države i regiju u celini, s državnopravnog i istorijskog aspekta, Josipović je rekao kako će prvo odlučivanje Suda u sporu o genocidu 'ostaviti traga u međunarodnom pravu' i imati određeno istorijsko značenje i politički uticaj. ''Sigurno je da će meritorna odluka imati određeno značenje istorijske vrste, koje ne treba potcenjivati. Ali, sudovi načelno ne pišu istoriju i odluke i Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala biće jedan od izvora koji će istoričari koristiti pri izučavanju događaja s kraja XX veka. Sudovi ne primenjuju naučnu metodologiju i njihov je rad ograničen načelom strana i potrebama postupka'', kaže Josipović.