Završena prva runda o Kosovu

Na odvojenim konferencijama za novinare, učesnici prvih pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji izjasnili su se o svojim viđenjima pregovora. U toku je izlaganje albanske delagacije, a pre toga govorili su predsedavajući sastanka, zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Alber Roan i pregovarački tim Beograda.

Kako za B92 javlja specijalna izveštačica B92 Jelena Aleksić, Roan je, iako se nekoliko puta ogradio rekavši da ne želi da iznosi svoj stav o statusu Kosova, rekao da je očigledno da je situacija na Kosovu veoma teška i da svi imaju želju da na njemu postoji multietničko društvo, ali da zbog ranijih događaja to na neki način nije moguće postići, pa kao neko od rešenja vidi i neku vrstu kohabitacije, odnosno tolerancije, koja bi dovela do zajedničkog života srpske i albanske strane.

Alber Roan je rekao da će sledeća runda pregovora biti održana 17. marta u Beču i da će opet biti reči o decentralizaciji. Roan je potvrdio da je u dosadšnjem toku razgovora bilo reči o decentralizaciji, prenosu nadležnosti u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike, javnih finansija, pravosuđa i policije. Roan je rekao da su se predstavnici obe strane saglasili da sastav policije treba da bude u skladu s nacionalnim sastavom pojedinih opština.

Srpski pregovarači su naveli da su zadovoljni današnjim susretom jer su se uvek i zalagali za direktne pregovore. U ime srpskog pregovaračkog tima govorio je Leon Kojen, savetnik predsednika Srbije, koji je rekao da su razgovori korak napred i da nije bilo direktnih neslaganja, ada tao pokazuje koliko su neophodni direktni pregovori Beograda i Prištine.

Jedan od glavnih pregovarača Prištine, ministar u Vladi Kosova za lokalnu samoupravu Ljutvi Haziri, bečke pregovore o statusu Kosova ocenjuje kao proces koji vodi nezavisnosti. On je na konferenciji za novinare rekao da je to dobro i za Srbe koji tamo žive, a na pitanje kada je moguće ostvariti nezavisnost, odgovorio je što pre to bolje, ako je moguće već sutra. "Osnovni cilj kosovskih institucija je da stvore funkcionalne opštine koje će pomagati građanima i omogućiti im da ostvare osnovna ljudska prava na opštinskom nivou", kaže Haziri.

"Status naporedo sa standardima"

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković ocenio je da će početak razgovora u Beču pokazati koliko srpska delegacija može da postigne na predstojećim pregovorima o statusu. "Pitanja statusa moraju biti rešavana naporedo s pitanjima standarda. Drugim rečima, tu ne mogu biti unapred donete odluke tipa Kosovo je nezavisno, pa onda rešavati standarde, uključujući decentralizaciju, od koje svi standardi zavise. To je ono oko čega se razilazimo, a mi se nadamo da će ovde albanskoj strani biti jasno stavljeno do znanja da ne može do kraja da istera svoje isključive i nerazumne zahteve", kaže Janković.

Janković je ponovio stav da je svako nametnuto rešenje neprihvatljivo, dodavši da će, u tom slučaju, odgovarajuću odluku o tome dati Vlada i Skupština Srbije.

Analitičar Dušan Janjić kaže da prvi sastanak pregovaračkih timova u Beču mora biti shvaćen kao uvod u prave pregovore i ocenjuje da je važno da se pregovarački tim Beograda, po povratku, prilagodi onom što je čuo i možda promeni startegiju.

"To nije razgovor gde će biti rešavana pitanja institucionalne zaštite ljudskih i manjinskih prava srpske zajednice. To se sprema za drugi krug razgovora, koji bi trebalo da počne u aprilu. Sada je važno da se naš tim prilagodi onom šta je čuo u Beču, možda malo promeni strategiju, pojača slabe tačke u argumentaciji, a da se istovremeno koncentriše na taj sledeći domen", kaže Janjić.

Delegacija sa juga Srbije u Prištini

Povodom početka pregovora o Kosovu, politički lideri Albanaca sa juga Srbije boravili su u Prištini i naveli da bi Beograd morao da poštuje prava manjina na nivou koji zahteva za kosovske Srbe. Albanski mediji na jugu Srbije navode da su delegaciju predvodili lider Demokratske partije Albanaca i predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa i predsednik opštine Bujanovac i član rukovodstva Partije za demokratsko delovanje Nagip Arifi. Delegaciju je u Skupštini Kosova primio Veton Suroi, koji slovi za zastupnika interesa Albanaca sa juga Srbije u pregovaračkom timu Prištine.

Mustafa kaže da je tema sastanka bila projekat decentralizacije sistema lokalne samouprave. "Pozdravili smo taj projekat jer je on sličan Ohidskom sporazumu u Makedoniji, a očekujemo da isti projekat bude primenjen i na Kosovu i na jugu Srbije, kao deo opštih reformi u Srbiji", kaže Mustafa i dodaje kako očekuje da će primena tih standarda na lokalnom nivou biti pokazatelj kvalitetnijeg odnosa Beograda prema manjinama, radi bržeg priključenja Srbije Evropskoj uniji.

Kaj Ejde: Šta je važno

Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija norveški diplomata Kaj Ejde, kaže da su pitanja manjina i vladavine prava od suštinskog značaja za rešenje statusa Kosova. "Bez toga bi rešenje statusa bilo ili neprimenjivo ili bi moglo da se pokaže kao neuspelo. Bez obzira na to kakav će status biti, mislim da je ključna stvar shvatiti da s korupcijom, organizovanim kriminalom i nedostatkom poštovanja vladavine prava to jednostvano neće funkcionisati. Političko rukovodstvo na Kosovu mora da se sabere i da nesto uradi tim povodom", rekao je on ta BBC, prenosi Beta.

Šta kažu analitičari

Borut Šuklje, bivši ambasador Slovenije u Srbiji i Crnoj Gori, u listu Finance navodi da bi Evropska unija Kosovu priznala status nezavisnog privrednog entiteta s kasnijom evropskom vizijom. "Taj predlog, koji je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izneo tokom posete Prištini, mogao bi biti tačka nekakvog vremenskog kompromisa za Kosovo. Dok predsednik Srbije Boris Tadić govori o 20 godina potpune autonomije za Kosovo, Barozo govori o nezavisnom privrednom entitetu s neodređenim vremenskim rokom jer rešenje za Kosovo možda leži u okviru EU, gde granice imaju manji značaj", piše Šuklje.

"U razgovoru s novim predsednikom Kosova Fatmirom Seljdiuom verovatno je bila izrečena najvažnija misao, da će EU aktivno pomagati u rešavanju privrednih teškoća u Pokrajini i uključivanju Kosova u regionalnu zonu slobodne trgovine Zapadnog Balkana, a da će Pokrajina biti definisana kao područje s posebnim trgovinskim, poreskim i carinskim režimom", piše Šuklje.

Frenk Orban, potpredsednik vašingtonskog Instituta za svetsku politiku i bivši diplomata SAD, veruje da međunarodna zajednica neće nametnuti rešenje za Kosovo jer bi to moglo, dugoročno gledano, da stvori velike probleme. "Međunarodna zajednica se nada da će diplomatskim putem i politikom štapa i šargarepe privoleti strane da pristanu na kompromis", izjavio je Orban za Glas Amerike.

"U međunarodnoj zajednici postoji razumevanje za srpsku poziciju. Tu treba pomenuti Kinu i Rusiju, koje podržavaju Srbiju i Crnu Goru uglavnom zbog svoje unutrašnje politike i mogućih secesionističkih ambicija na Tibetu ili u Čeceniji, ali se i mišljenje u nekim zapadnoevropskim zemljama okreće više prema srpskom stavu, kao što je to slučaj sa Italijom, Španijom, pa i Nemačkom", kaže Orban.

"Zvanična pozicija SAD nije formulisana i većina političara i analitičara smatra da će odlučujuć faktor biti situacija na terenu. Za ostvarivanje svojih interesa na Kosovu, Beograd mora apsolutno da sarađuje s Haškim sudom i da otkloni nesposobnost Vlade SCG da shvati važnost održavanja dobrih odnosa s javnošću, Vladinim i nevladinim agencijama, institucijama i medijima u SAD i tako način aritkuliše svoj stav i utiče na javno mnjenje u SAD", zakčljučuje Orban.

Hajnc Gertner iz bečkog Instituta za međunarodne odnose izjavio je da bi tema tekućih bečkih pregovora o budućnosti Kosova mogla da potvrdi signale koji već neko vreme stižu sa više strana, da je status Kosova manje-više već odlučen. "Razgovori o decentralizaciji i pristup koji decentralizaciju uzima kao polaznu tačku na putu do odluke o statusu ukazuje na to da je Kosovo već nezavisno i da pokušavaju da Srbima na Kosovu, kojih je nešto više od 100.000, omoguće neku vrstu zaštite i kod njih stvore osećaj bezbednosti, koji bi i Beograd prihvatio, a to je da Srbi dobiju neku vrstu autonomije u oblastima kao što su policija, administracija i slično", rekao je Gertner za BBC.

Imajući u vidu da delegacija iz Beograda insistira na rokovima za decentralizaciju, Gertner pretpostavlja da će Rusija i Kina, suočene s većinskim stavom u Kontakt-grupi, insistirati na značajnim pravima i snažnoj zaštiti Srba na Kosovu i da će nastojati da ubede Srbiju da bude zadovoljna takvim rešenjem. Ne vidim da će Rusija zbog Kosova biti spremna da se suoči sa evropskim državama i SAD. Postoje i mnogo važniji problemi od Kosova, kao što je Iran. U slučaju da rešenje za Kosovo bude nezavisnost, Rusija će nastojati da za Srbe izvuče maksimum. To je sve", rekao je Gertner.