Boli glava od kamata

Pre dva-tri dana istekao je zakonski rok za plaćanje prve rate ili akontacije poreza na imovinu za ovu godinu. Reč je o sumi koja je otprilike četvrtina lanjske poreske obaveze. Sudeći po procenama poreznika, mnogi su na ovu obavezu zaboravili ili je odložili za neki dan, odnosno mesec. Kao argument za neažurnost najčešće se navodi da nije reč o velikoj sumi novca i da se nadaju da će račune prema državi izmiriti bez teškoća kada za to budu imali više novca. Prevelikih gužvi i redova, uobičajenih za ranije godine, u poštama i bankama nije bilo. Međutim, iz Poreske uprave ipak stižu upozorenja da svaki dan zakašnjenja ima svoju cenu i da se nedisciplinovani dužnici kažnjavaju kamatnim „penalima”. Tako, na godišnjem nivou, kamata dostiže čak 23,5 odsto.

– Bez obzira na to što neki od poreskih obveznika možda nisu dobili priznanicu za uplatu, to ih ne sprečava da izmire svoju obavezu. U tom slučaju je najbolje da na vreme, na običnoj uplatnici upišu naš broj žiro računa i plate ratu za tri meseca – savetovao je Branislav Maričić iz službe za komunikaciju Poreske uprave.

Sličan savet građanima dali su i bankari, jer kako većina njih kaže, više se ne isplati biti dužnik. Inflacija, koja je do pre nekoliko godina nezadrživo grabila napred i istom brzinom podsticala kurs, obezvređivala je stari dug i vrednost novca. To vreme je danas prošlost. Dugotrajnije odugovlačenje sa izmirivanjem dugova više nije, niti može biti. Nekad popularna, takozvana dužnička zarada, kako kažu bankari, slobodno može da se izbriše iz rečnika ekonomskih termina i izraza. Građani koji se nađu u glavnoj ulozi ovakvog scenarija za samo nekoliko meseci shvatiće da iz priče u koju su sami sebe uvukli treba da pobegnu glavom bez obzira. Naravno, pod uslovom da pre toga izmire stari dug prema banci.

– Više nije unosno biti dužnik. Naprotiv. Mi čak savetujemo da je najbolje da građani umešno raspolažu onom količinom novca koji imaju. Preporučujemo dozvoljeni minus samo kad je preko potreban i kad taj novac troše racionalno, a savetujemo da u nedozvoljeni minus nikako ne ulaze – kazala je Dragana Đermanović-Vujović iz Vojvođanske banke koja ima nešto više od 600.000 klijenata među stanovništvom.

Kamata na dozvoljeni minus u ovoj banci kreće se 2–2,2 odsto mesečno, u zavisnosti koji paket usluga izabere korisnik tekućeg računa. Ulazak u nedozvoljeni minus mesečno dug uvećava za četiri procenta. Dragana Đermanović-Vujović upozorava da klijenti obično zaborave da se na glavnicu mesečno dodaje kamata, pa se potom na tu sumu svakog meseca zaračunava još četiri odsto, što je najčešće uzrok mnogih problema.

Bankari nikako na preporučuju podizanje keš kredita za pokrivanje starih dugova ili čak nedozvoljenih minusa na računu. Ipak, dosadašnja iskustva govore drugačije. Kako kažu u službama za kredite prestoničkih banaka, bezmalo 90 odsto korisnika uzima „laki keš” ne bi li pokrili dugove.

U Inteza banci kažu da kamata na dozvoljeni minus iznosi 2,2 odsto na šta se dodaje i rast cena na malo. Na nedozvoljeni minus u Intezi mesečno se zaračunava pet odsto kamate, plus stopa rasta cena na malo. U Rajfajzen banci, kamata na dozvoljeni minus iznosi 0,5 odsto plus rast cena na malo. Nedozvoljena dugovanja u Rajfajzen banci kažnjavaju se kamatom od četiri odsto mesečno.