Kosovo: Odbrojavanje do nezavisnosti?

Desetak minuta voznje od Pristine, glavnog grada Kosova, i imacete osecaj da ste se nasli u drugom svetu, ili makar u drugoj zemlji. Odjednom, jedan jezik, jedna kultura i jedna veroispovest nestaju. Muzika, tablice na vozilima, dokumenti i novcanice su potpuno drugaciji. Dobrodosli u Gracanicu.

Po zavrsetku kosovskog sukoba 1999. godine, Srbi su se povukli u male enklave sirom pokrajine i u oblast na severu koja se naslanja na Srbiju.

Vecina Srba ne govori albanski i bez izuzetka su lojalni Srbiji. I dalje koriste srpske dinare dok ostatak Kosova koristi evro. I dalje koriste srpske dokumente, dok oko 1,8 miliona etnickih Albanaca na Kosovu ima licne dokumente koje im je izdala Misija Ujedinjenih nacija.

U sredistu Gracanice, tek nesto vece od sela, nalazi se velicanstvena srednjovekovna pravoslavna crkva. Vecina kosovskih Albanaca su muslimani. Simbolicno je, medjutim, sto na jaz koji deli ova dva naroda ukazuju njihove mreze mobilne telefonije.

Srbi razgovaraju jedni s drugima preko srpske mreze. Posto Kosovo nije (jos uvek) nezavisna zemlja, mreza mobilne telefonije kosovskih Albanaca je pozajmila medjunarodni pozivni broj od Monaka. Da bi medjusobno razgovarali, Srbin i Albanac bi morali da obave medjunarodni poziv, cak i kada su dovoljno blizu da vide jedan drugoga.

Tokom proteklih nekoliko nedelja mogucnosti da se i na taj nacin razgovara su se smanjivale. Vlada kosovskih Albanaca je saopstila da je srpska mreza nelegalna i njeni predajnici su iskljuceni. Oko 100.000 preostalih Srba na Kosovu su takav potez doziveli kao sok, ali je za njih jos sokantnija bila poruka koju je nedavno preneo Dzon Sojers, predstavnik za politicka pitanja britanskog ministarstva inostranih poslova.

Na sastanku sa liderima kosovskih Srba 6. februara, Sojers im je saopstio na neuobicajeno direktan nediplomatski nacin da je Kontakt grupa, u kojoj su velike strane sile koje se bave ovim regionom, ukljucujuci Veliku Britaniju, Francusku, Sjedinjene Americke Drzave i Rusiju, odlucila da Kosovo uskoro postane nezavisno.

Na pregovorima o buducnosti Kosova, koji pocinju u ponedeljak u Becu uz posredovanje bivseg finskog predsednika Martija Ahtisarija, rekao je Sojers, oni i Srbija ce morati da se zestoko bore za dobar sporazum o autonomiji i manjinskim pravima.

Ne bi trebalo da se takve vesti dozivljavaju kao iznenadjenje. Napokon, poruke koje su prenosene vec mesecima bile su sasvim jasne. Kontakt grupa je vec saopstila da resenje za Kosovo mora uslisiti volju njegovih stanovnika – a preko devedeset odsto stanovnistva su etnicki Albanci koji ne zele nista drugo do nezavisnosti.

Ipak, jos od 1999. godine, Srbi u Gracanici i drugde su ziveli u zemlji snova koju su u zivotu odrzavale price iz Beograda na osnovu kojih su oni ocekivali da ce se srpska zastava ponovo zavijoriti nad Kosovom.

Vojislav Vitkovic je ucitelj u Gracanici. "To je bio veliki sok", kaze on, dodajuci da je diskriminacija protiv Srba takva da, po njemu, u ovoj pokrajini vlada "cisto licemerje, a ne demokratija".  

Upitan da li ce otici, ako i kada Kosovo postane nezavisno, on kaze da se poput svojih prijatelja priklonio politici – "cekaj i vidi sta ce se desiti". Takodje je rekao da sedamdeset odsto kosovskih Srba jos uvek ne veruju da ce pokrajina zaista postati nezavisna.

Rada Trajkovic, lokalni srpski lider koja je bila na sastanku sa Sojersom, kaze da je to bio buran skup, ali i da to nije prvi put da im neki strani emisar kaze da ce Kosovo biti nezavisno. Zasto onda to nije rekla svom narodu? "Zato sto nisam sluga srpske vlade".

"Ako je status Kosova vec odlucen", kaze ona, "o cemu bi to trebalo da pregovaramo? Da li bi trebalo da odemo tamo samo da bi videli kako je to lep Ahtisari?"

Ovdasnje raspolozenje najbolje rezimira Zivojin Rakocevic, urednik lokalne radio stanice, koji kaze da su svi "fatalno utuceni".

Ipak, oni se jos uvek ne predaju. U restoranu gde smo se sastali slucajno cujemo coveka koji je dosao iz Srbije kako "drzi predavanje" lokalnim srpskim novinarima. On govori o pribavljanju radiodifuzne opreme koja bi se instalirala ovde ili bi se pojacao signal srpskog radija i televizije kako bi se pokrile sve oblasti gde Srbi zive.

Nesto dalje, u samoj Pristini, vlada optimizam, sto uopste ne iznenadjuje. Kosovski predsednik Ibrahim Rugova je umro proslog meseca i jos uvek brojni ozalosceni dolaze da bi se slikali pored njegovog groba. Uprkos ocekivanjima, glatko je prosao proces pronalazenje njegovog naslednika na mestu predsednika.

Sada, kaze Ilber Hisa, opozicioni poslanik koji je i clan politicke grupe tima za pregovore o statusu, sve misli se okrecu period nakon sticanja nezavisnosti. On dodaje da treba konsolidovati lokalne institucije jer se do sada pokrajinom upravljalo po principu "permanentne krizne uprave", a to treba da se promeni kako Misija Ujedinjenih nacija bude napustala Kosovo.

Kosovo ima ogromne ekonomske probleme, hronicnu nestasicu elektricne struje, visoku stopu nezaposlenosti i slabasnu vladavinu prava. Ipak, sva istrazivanja javnog mnjenja ukazuju na cinjenicu da je mlado stanovnistvo Kosova jedno od najoptimisticnijih u Evropi. S nezavisnoscu na vidiku, mladi ljudi imaju i vise nade nego inace. Ono sto je vazno sada, kaze jedan student koji je trazio da ostane anoniman, jeste saznanje da se "Srbija skida s nasih ledja zauvek".

Ali da li je to tako? Neposredno nakon Sojersove izjave, Tomislav Nikolic, lider nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, saopstio je kako su se srpski premijer Vojislav Kostunica i on slozili da bi trebalo proglasiti "okupaciju" dela teritorije ukoliko Kosovo dobije nezavisnost.

Ako se to desi, onda ce se Srbija time prakticno odreci svoje prijave za clanstvo u NATO-u i Evropskoj uniji i ponovo postati ogorceni parija Evrope. U svakoj varijanti sporazuma, trupe NATO ce ostati na Kosovu, a Evropska unija ce preuzeti upravljanje pokrajinom. Pod takvim okolnostima, ako bi se Srbija javno obavezala da ce ponovo osvojiti Kosovo, na kome ce NATO i Evropska unija biti deo okupacionih snaga, tesko da bi bilo realno ocekivati nastavak procesa pridruzivanja ovim dvema organizacijama u isto vreme.

Takva politika bi mogla, ipak, biti popularna u Srbiji i mogla bi za posledicu imati dolazak radikala na vlast na sledecim izborima. Ali zapadne diplomate ne iskazuju ni najmanje saosecanja. "Pa sta ako nezavisnost za posledicu bude imala radikalsku vladu u Srbiji? "Pa sta?", odgovara diplomata blizak pregovarackom procesu u Becu.

Tim Dzuda je vodeci komentator za balkanska pitanja i autor knjiga: "Srbi: Istorija, mit i raspad Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i odmazda", koje je objavio Yale University Press. Balkan insajt je internet izdanje Balkanske istrazivacke mreze, BIRN.