Ni­je no­va Ju­ga, ne­go ko­rist du­ga

Srbija će ima­ti vi­še­stru­ke ko­ri­sti od stva­ra­nja Slo­bod­nog tr­go­vin­skog pro­sto­ra (STP) ju­go­i­stoč­ne Evro­pe: od sna­žnog im­pul­sa za tr­go­vi­nu i pro­iz­vo­đa­če do olak­ša­va­nja pre­go­vo­ra o član­stvu u Svet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji (STO) i ho­da ka EU - ka­že u in­ter­vjuu za "No­vo­sti" Me­ri O`Me­ho­ni, ko­o­r­di­na­tor Pak­ta sta­bil­no­sti za li­be­ra­li­za­ci­ju tr­ži­šta ju­go­i­stoč­ne Evro­pe i je­dan od eks­pe­ra­ta ko­ji ra­di na kre­i­ra­nju ugo­vo­ra o Slo­bod­nom tr­go­vin­skom pr­o­sto­ru ju­go­i­stoč­ne Evro­pe.

Da li mo­že­te de­talj­ni­je da ob­ja­sni­te pred­nost ko­je će ima­ti Sr­bi­ja od STP?
- Va­ši pro­iz­vo­di će bi­ti stan­dar­di­zo­va­ni po pa­ra­me­tri­ma EU, što će Sr­bi­ji omo­gu­ći­ti da is­ko­ri­ste po­vla­sti­ce u tr­go­vi­ni sa ze­mlja­ma EU, ko­je ni­su ni iz­bli­za is­ko­ri­šće­ne, upra­vo za­to što srp­ski pro­iz­vo­di ne is­pu­nja­va­ju EU stan­dar­de. S dru­ge stra­ne Sr­bi­ja će lak­še re­ša­va­ti bi­la­te­ral­ne tr­go­vin­ske od­no­se. Na pri­mer, ne­spo­ra­zu­mi sa BiH će bi­ti mno­go jed­no­stav­ni­ji za re­ša­va­nje ako se za sto­lom na­la­zi još pet, šest pre­go­va­ra­ča, a ne sa­mo Sa­ra­je­vo i Be­o­grad. Ta­ko­đe, srp­sko tr­ži­šte će bi­ti mno­go atrak­tiv­ni­je za stra­na ula­ga­nja i pra­vlje­nja me­šo­vi­tih pred­u­ze­ća.

Ko­ji su ne­ga­tiv­ni aspek­ti stva­ra­nja STP?
- U slo­bod­noj tr­go­vi­ni uvek ima­te gu­bit­ni­ke. Po­tr­o­ša­či će že­le­ti bo­lje pro­iz­vod po jef­ti­ni­jim ce­na­ma. Kon­ku­ren­ci­ja će pro­iz­ve­sti se­lek­ci­ju. Ko na­u­či pra­vi­la igre ima­će ve­li­ke ko­ri­sti, dru­gi će mo­ra­ti da se uto­pe u ve­će si­ste­me ili da za­tvo­re svo­je po­go­ne. STP će, krat­ko­roč­no gle­da­no, ima­ti bol­ne po­sle­di­ce, ali du­go­roč­no, ve­o­ma po­zi­tiv­ne efek­te.

Po­me­nu­li ste da će STP ima­ti i po­zi­tiv­nu ulo­gu u pre­go­vo­ri­ma sa STO, ka­ko?
- Pa, pre ne­go što po­sta­ne član STO, Sr­bi­ja će pri­me­nji­va­ti u STP-u sva pra­vi­la Svet­ske tr­go­vin­ske orga­ni­za­ci­je. To zna­či da će to­kom pre­go­vo­ra Sr­bi­ja bi­ti uvek ko­rak is­pred, jer će mo­ći da ka­že eks­per­ti­ma STO: mi to već pri­me­nju­je­mo u STP-u.

Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK) je otvo­re­no po­dr­ža­la stva­ra­nje STP-a ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, što su po­je­din­ci, po­go­to­vo u Hr­vat­skoj, pro­tu­ma­či­li kao vo­lju Bri­se­la da stvo­ri ne­ku no­vu Ju­go­sla­vi­ju?
- To je pot­pu­no po­gre­šno. STP ni­je ide­ja EK, ona ju je sa­mo po­dr­ža­la. Stvar­ni ini­ci­ja­to­ri STP-a su mi­ni­stri ze­ma­lja u re­gi­o­nu, ko­ji su pot­pi­sa­li de­kla­ra­ci­ju o stva­ra­nju STP-a, pro­šlog ju­na. Ta­da je re­če­no da bi pri­mer Cef­te mo­gao bi­ti do­bar uzor, s či­me smo se mi slo­ži­li jer su mno­ge da­na­šnje čla­ni­ce EU is­ko­ri­sti­le Cef­tu za pri­bli­ža­va­nje EU. Me­đu­tim Cef­ta je pri­lič­no bi­ro­kra­ti­zo­van ugo­vor i čla­no­vi mo­gu da po­sta­nu sa­mo čla­no­vi STO i kan­di­da­ti za ula­zak u EU. Za­to smo od­lu­či­li da na­pra­vi­mo no­vi ugo­vor i da pre­go­va­ra­mo, isto­vre­me­no, sa svim ze­mlja­ma u re­gi­o­nu i da svi uđu u STP ju­go­i­stoč­ne Evro­pe.

Šta će bi­ti sa tr­go­vi­nom pro­iz­vo­da ko­ji uži­va­ju za­šti­tu?

- Za­šti­će­ni pro­iz­vo­di će i da­lje bi­ti pod pro­tek­ci­jom. Bi­će­mo vr­lo opre­zni i str­plji­vi sa li­be­ra­li­za­ci­jom ce­na za­šti­će­nih pro­iz­vo­da i ra­di­će­mo za­jed­no sa vla­da­ma. Ma­da, mi već ima­mo, go­to­vo, sto­po­stot­no li­be­ra­li­zo­va­ne ce­ne in­du­strij­skih pro­iz­vo­da i do­bar deo po­ljo­pri­vred­nih.

Zna­či li to da će jed­no pred­u­ze­će iz Be­o­gra­da mo­ći da uve­ze, re­ci­mo, teh­nič­ku ro­bu iz Ja­pa­na i za­tim da je pro­da­je bez ika­kvih do­dat­nih na­me­ta u Za­gre­bu, Sko­plju, Sa­ra­je­vu, ko­ri­ste­ći ugo­vor o STP-u?
- Da. Tre­ba pla­ti­ti sa­mo po­re­ze i ca­ri­ne ko­je va­že u od­no­si­ma iz­me­đu Ja­pa­na i Sr­bi­je i za­tim ih, na osno­vu ugo­vo­ra o STP-u, mo­že­te pro­da­va­ti u svim ze­mlja­ma pot­pi­sni­ca­ma spo­ra­zu­ma, bez ika­kvih do­dat­nih na­me­ta.
Ko će nad­gle­da­ti, kon­tro­li­sa­ti da li se po­štu­je ugo­vor o STP-u ju­go­i­stič­ne Evro­pe?
- Ze­mlje ko­je bu­du pot­pi­sa­le ugo­vor o STP ima­će ru­ko­vo­de­ću ulo­gu, od­no­sno nji­ho­vi mi­ni­stri tr­go­vi­ne. Pakt sta­bil­no­sti Evrop­ska ko­mi­si­ja će vr­ši­ti ta­ko­zva­ni mo­ni­to­ring po­što­va­nja i im­ple­men­ta­ci­je ugo­vo­ra i po­ma­ga­će gde bu­de tre­ba­lo, u teh­nič­kom smi­slu i ka­da ze­mlje pot­pi­sni­ce ugo­vo­ra ne bu­du sa­me mo­gle da se do­go­vo­re oko ne­če­ga. U tim si­tu­a­ci­ja­ma će­mo olak­ša­ti put da do­đe do kom­pro­mi­sa.
Ka­ko će bi­ti tre­ti­ra­no Ko­so­vo i Me­to­hi­ja?
- Slo­ži­li smo se da je za Ko­so­vo od vi­tal­nog zna­ča­ja tr­go­vi­na sa su­se­di­ma, tim pre što je ono po­sta­lo, u me­đu­vre­me­nu, sa­mo­stal­na ca­rin­ska zo­na. Ne mislm da to pi­ta­nje tre­ba po­li­ti­zo­va­ti, a ni­je u ni­či­jem in­te­re­su da od Ko­so­va pra­vi "cr­nu ru­pu". Za Ko­so­vo će ugo­vor o STP-u pot­pi­sa­ti Un­mik.   Op­ti­mi­sti ka­žu da će ugo­vor o STP-u bi­ti pot­pi­san u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne i da će za­ži­ve­ti već sa pr­vim da­ni­ma 2007. go­di­ne?
- Ve­ru­jem da mo­že­mo da is­po­štu­je­mo te ro­ko­ve. Svoj op­ti­mi­zam ba­zi­ram na či­nje­ni­ci da mi već ima­mo go­to­vo spre­mljen tekst ugo­vo­ra. On je ba­zi­ran na Cef­ti ko­ja ima 45 čla­no­va od ko­jih će­mo 20 sa­mo pre­pi­sa­ti, 10 do 15 mo­ra­mo ma­lo da ko­ri­gu­je­mo, a pre­o­sta­lih de­se­tak ma­lo bo­lje da ob­ra­di­mo i po­ne­što do­da­mo.

ŽR­TVE USPE­HA
- KA­DA smo za­po­če­li naš po­sao 2001. go­di­ne sa sti­mu­li­sa­njem pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra o slo­bod­noj tr­go­vi­ni iz­me­đu ze­ma­lja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, ni­smo oče­ki­va­li ova­kav uspeh. Pa­ra­dok­sal­no zvu­či, ali mi smo po­sta­li žr­tva tog uspe­ha, jer sa­da u re­gi­o­nu ima­mo 31 ugo­vor o slo­bod­noj tr­go­vi­ni. Ako ima­te jed­nog bi­zni­sme­na ko­ji že­li da pro­da­je svo­ju ro­bu iz­me­đu ze­ma­lja u re­gi­o­nu, on bi mo­rao da se sret­ne sa 31 ugo­vo­rom, ko­ji je­su slič­ni ali ni­su iden­tič­ni. Isto­vre­me­no ima­te i ca­rin­ske pre­la­ze iz­me­đu ze­ma­lja u re­gi­o­nu. U re­ži­mu bi­la­te­ral­nih tr­go­vin­skih ugo­vo­ra sva­ki ka­mi­on bi bio pre­gle­dan šta ima u nje­mu ili da li je za tu vr­stu ro­be li­be­ra­bli­zo­va­na tr­go­vi­na. Je­dan ugo­vor re­ša­va sve te pro­ble­me - ka­že Me­ri O`Me­ho­ni.