Kosovo: Prva koplja i prvi lomovi

Šef UNMIK-a Petersen, međutim, nije želeo da iznese mišljenje o stavu Džona Sojersa, koji je nedavno izjavio da je Kontakt grupa već odlučila da Kosovo bude nezavisno, već je ponovio da će pitanje većine biti važno, ali i da većina mora da brine o pravima manjinskih zajednica.

O većini, ali u Beogradu, je govorio i specijalni predstavnik Evropske unije u pregovorima o statusu Štefan Lene, koji je naveo da se kosovski Albanci u većini zalažu za nezavisnost pokrajine, ali da među njima ima i spremnosti na ustupke tokom pregovora.

U Beogradu su danas izostala bilo kakva zvanična tumačenja oko stava Džona Sojersa da je Kontakt grupa već odlučila da Kosovo bude nezavisno. O Kosovu je danas samo razgovarano sa izaslanikom Evropske unije u pregovorima o budućem statusu Kosova Štefanom Leneom. On je u razgovoru sa predsednikom Koordinacionog Centra za Kosovo i Metohiju Sandom Rašković Ivić rekao da se kosovski Albanci u većini zalažu za nezavisnost pokrajine, ali da među njima ima i spremnosti na ustupke tokom pregovora. " Žao mi je što moram ovde to da kažem, ali kod Albanaca preovlađuje pristup koji podrazumeva punu nezavisnost za Kosovo i Metohiju", rekao je Lene.

Koštunica je Leneu rekao da pripremu razgovora otežavaju individualni stavovi pojedinih članica Kontakt grupe kojima se prejudicira rešenje budućeg statusa Kosova.

Za razliku od zvaničnog Beograda na Kosovu je šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen naveo da će odluka o statusu biti doneta na osnovu nove rezolucije, kao i da će odluku o statusu doneti Kontakt grupa i u krajnoj instanci Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija: "Sve što ću reći je da ću ponoviti sve ono što je do sada mnogo puta rečeno. U statusu Kosova jasno je da će u procesu odlučivanju statusa pitanje većine biti veoma važno, ali i da većina stanovništva mora da shvati da fokusiranje na manjinska pitanja je veoma bitno za multietničko demokratsko Kosovo koje želi da ide u Evropu."

Marko Jakšić, član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova, kaže za B92 da su predstavnici Srba na sastanku sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom ponovili da je za njih bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova i Metohije neprihvatljiv: "Razne izjave poput nezavisnog Kosova ne mogu da budu one koje će da doprinesu da u vreme predstojećih pregovora dođe do stabilnije situacije ovde, jer to na neki način remeti i ugrožava dalji opstanak Srba na ovom prostoru i nameće pitanje svrsishodnosti samih pregovora."

Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači koji boravi u Berlinu ocenio je da je "Srbija počela da prihvata novu realnost - potrebu za nezavisnim Kosovom", prenose prištinski mediji. Osim toga, Tači je u izjavi za B92 još jednom ponovio da je nezavisnost Kosova jedino rešenje za Kosovo, a i najbolje rešenje za Srbiju i Evropu: "Za mene i za moju stranku, Demokratsku partiju Kosova jedino su važni pregovori o konačnom statusu pokrajine. Mi sada moramo biti jedinstveni, jer samo zajedno možemo ostvariti naš najveći cilj – nezavisnost Kosova. Mi smo spremni da garantujemo sva prava srpskoj zajednici, kao i decentralizaciju i slobodu kretanja, ali međunarodna zajednica mora nama da garantuje nezavisnost."

Jedina najava koja je stigla od zvaničnog Beograda odmah nakon stava Sojersa bila je mogućnost preispitanja pozicije Beograda u pregovorima. Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković za B92 ocenjuje da Beograd ne sme nikako da napusti pregovore o statusu Kosova. Visković smatra da stav Velike Britanije, ali i ranije iznet stav SAD-a o završetku pregovora do kraja godine, ne treba suštinski da iznenađuje, već da treba da čudi trenutak koji je izabran da se to iznese u javnost: "Moj je stav da je ovo urađeno i kao dodatni pritisak na našu stranu povodom izručenja Mladića i ne znam koliko je to dobro. Ja mogu shvatiti da su na Zapadu dosta ljuti i iznnervirani našim stalnim otezanjem i imam utisak da ovo zaista nije slučajno urađeno. To je dodatni pritisak koji dolazi od strane Evropske unije ili pojedinih zemalja EU. Sada je to došlo i od strane članova pregovaračkog tima, odnosno Kontakt grupe u razgovorima o Kosovu, tako da smo na neki način uklješteni."  

Sličnu ocenu da je i bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović koji je rekao da  Beograd odustajanjem od pregovora neće sprečiti dogovor unutar Kontakt grupe o statusu Kosova, kao i da će propustiti priliku da ostvari povoljnija rešenja za kosovske Srbe.

Nikolić: Svi zajedno da se obratimo narodu

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić pozvao je predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunicu da se zajedno obrate javnosti povodom pregovora o Kosovu.

Nikolić je rekao da je, nakon izjave britanskog diplomate Džona Sojera da je Kontakt grupa odlučila o nezavisnosti Kosova i Metohije, vreme da se on, Tadić i Koštunica pojave na televiziji i saopšte u oči narodu šta će učiniti da spreče odluku o odvajanju dela srpske teritorije.

"Nije pitanje da li ću ja izaći na ulicu u slučaju nezavisnosti Kosova i Metohije, niti šta će da uradi neki predstavnik vlasti, već šta će Srbija kao država da uradi", rekao je Nikolić.

Šta je zapravo rekao Sojers

Probni balon ili prvo koplje?: Sojers s predstavnicima Beograda (Beta)

Direktor Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije negirao je za B92 da je Srbima u Prištini u ponedeljak rekao da je Kontakt-grupa već odlučila da će Kosovo dobiti nezavisnost, ali je potvrdio da je broj mogućnosti koje se razmatraju veoma ograničen jer povratka na situaciju pre 1999. nema, kao ni podele Kosova niti ujedinjenja s nekom od susednih država.

Na pitanje da li će suština pregovora biti razgovori o statusu Srba u nezavisnom Kosovu, a ne o statusu Kosova, Sojers je rekao da je to oblast na koju ljudi u Beogradu s pravom treba da se koncentrišu. "Kakav će biti položaj Srba na Kosovu, kako oni mogu biti zaštićeni, kako stvoriti uslove za povratak onih koji su bili primorani da odu, to je realno, kako to uraditi bezbedno. To su sve važne stvari i ja sam to jasno rekao pregovaračima iz albanskog tima. Oni moraju da shvate da, ako žele da ostvare svoje težnje, moraju da rade na tome da nađu način da uključe srpsku zajednicu u budući aranžman", kaže Sojers.

Džon Sojers smatra da je nezavisnost Kosova cena koju Srbija mora da plati za greške režima Slobodana Miloševića, a upitan da li se to kosi s međunarodnim principima, odgovara da svaka zemlja mora da prihvati svoje nasleđe iz prošlosti. "Pogledajte kroz šta je Nemačka prošla posle 1945. To prevazilaženje grozne prošlosti koju je Nemačka imala, represiju nad Jevrejima, nasilje i rat koji su vođeni u ime Nemačke i 1914. i 1939, zatim pogledajte šta se desilo u Mađarskoj posle Prvog svetskog rata, kada je nastala. Svaka zemlja mora da prevaziđe prošlost pre nego što prigrli budućnost. To je težak zadatak. Hrvatska je to završila i vi ćete kroz to da prođete, ali to je teško. Vi ste i sami izgubili neke lidere u toj borbi, na primer Zorana Đinđića. ali, ne možete nazad, a ne možete ni da ostanete zaglavljeni na pola puta ka Evropskoj uniji i na pola puta suočavanja s prošlošću. Morate da se pozabavite tim nasleđem, onim što se desilo na Kosovu, onim što je rađeno u Bosni i Hercegovini u ime Srba i, konačno, da uhapsite generala Mladića. Kada se to završi, put ka budućnosti biće otvoren", kaže Sojers.

"Probni balon za Srbe"

Direktor programa za Jugoistočnu Evropu na koledžu Sent Entonis u Oksfordu Oton Anastasakis ocenjuje da je britansko insistiranje na nezavisnosti Kosova najverovatnije probni balon za srpsku stranu. Anastasakis je za BBC rekao da su žestoke reakcije Beograda potpuno razumljive, budući da razgovori o Kosovu još nisu ni počeli. "Čak su i SAD vrlo oprezne kada saopštavaju stavove na tu temu. S druge strane, mislim da je Britancima veoma važno da proces rešenja kosovskog statusa bude završen do kraja 2006. Britansko isticanje nezavisnosti Kosova nije fer-korak, ali Beograd ne treba da zbog toga odustane od pregovora, to bi bila greška", rekao je Anastasakis, prenosi Beta.

On smatra da će u daljem toku pregovora biti nastojanja za obezbeđenej što veiše garancija za kosovske Srbe i da će zemlje naklonjene interesima Srbije izvršiti veliki pritisak za zaštitu Srba. "Rusija je preokupirana svojim unutrašnjim problemima, svojim regionima i sličnim pitanjima nezavisnosti za pojedina područja. Zbog težine unutrašnjih problema, ne verujem da će Rusija biti velika podrška srpskoj strani, bar ne u onoj meri u kojoj Beograd to od nje očekuje. Zemlje poput Rusije i Kine, pa možda i Francuske, biće vrlo oprezne i pokazivaće naklonost za interese Srbije", ocenjuje Anastasakis.
Ceo intervju s Džonom Sojersom možete pročitati u transkriptu Kažiprsta.

Ahtisari: Odluka 2006.

Izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari izjavio je da je saglasan sa zaključkom Kontakt-grupe da bi odluka o statusu Kosova trebalo da bude doneta do kraja ove godine. Ahtisari je rekao da do odluke o statusu neće biti ispunjeni svi standardi jer bi se u tom slučaju već moglo razmatrati članstvo Kosova u EU. "Mislim da svi razumemo da će se o standardima razgovarati mnogo godina, ali postoje neki osnovni standardi koji moraju biti ispunjeni pre početka razgovora o statusu. Zaštita manjina jedan je od centralnih", rekao je Ahtisari.