Srbijica & "crna rupa" Koštunica

Bizarna družina ljudi koja čini Vrhovni savet odbrane nam je rekla, onako usput, kao da su to oduvek govorili, da je vojska čuvala Mladića, ali neće da nam kažu imena oficira koji su bili zaduženi za skrivanje najslavnijeg srpskog generala, jer je to državna tajna.

Sa tom tajnom pod miškom, Koštunica je otišao na sastanak kod ministra odbrane i tužioca za ratne zločine. Sa tog sastanka će izaći sa još jednom državnom tajnom, a nama će iz kancelarije opreznog mudraca biti izdato još jedno idiotsko saopštenje. Mora biti da Koštunica zna koliko je glupo i pokvareno to što radi sa Mladićem. On to zna, ali više nije u stanju da radi drugačije. Ne znam koliko je zakona taj čovek do sada prekršio, ali verujem da to i nije toliko važno; jedan slavni Francuz, Monteskje, je davno rekao da je više država propalo zbog povreda morala nego zbog povreda zakona. I ova naša država predvođena Koštunicom propada i dalje, jer mi nismo u stanju da se odreknemo čoveka koji je u masovne grobnice sahranio ceo jedan grad.

Prošle nedelje ste u Peščaniku čuli majke i sestre dečaka koje su pobili Škorpioni. Skoro svake nedelje u grad Beograd dolaze porodice žrtava, čijim se ubicama sudi pred specijalnim sudom. Kako to da prvi srpski hrišćanin, Koštunica, nikoga od njih nije primio i nadljudskim naporima iz sebe izvukao jednu ljudsku reč. Dok ovo govorim, vidim kako to glupo zvuči. Kada je on to pa rekao topliju reč od reči - institucija.

Predsednik Tadić je primao svakog ko je prošao pored predsedništva i ljubazno mu rekao dobar dan. Primao je vaterpoliste, djake prvake, juče je primio ovog našeg naučnika koji radi na kloniranju. Savetnici mu nisu rekli da bi mu lepo stajalo da primi i članove porodica žrtava srpskih Škorpiona. Ali kada pomislim da bi mogao da se zbuni i pozdravi ih sa – give me five, možda je i bolje da ih ne prima. Evo, ispravljaju me, Tadić je u decembru primio rodbinu žrtava Škorpiona. Ne sumnjam, čak se i sećam kao kroz maglu i upravo je u tome problem. Masakr u Srebrenici je najveći zločin nad nenaoružanim civilima posle Drugog svetskog rata. Kada predsednik zemlje koja je za takav zločin odgovorna primi rodbinu tih ljudi, to mora biti prva vest na svim medijima. Neka se predsednik kod svog marketinškog tima obavesti kako se pravi takva prva vest. To bi u ovom slučaju moralo biti lako. Zločin je bio ogroman,  bezuslovno izvinjenje bi snažno odjeknulo i cela Srbija bi zapamtila reči svog predsednika.    

Bezvredni ljudi nam oduzimaju dragoceno vreme na tom putu koji zovemo putem ulaska u EU. Miroljub Labus, koga ova vlada s vremena na vreme šalje kao čauša u spoljnji svet da vidi šta se događa u zemlji zmajeva koji hoće da nas pojedu, ovih dana nam je doneo vest da pojedine zemlje vrše pritisak da se obustave pregovori EU sa Srbijom. A on, naš spasilac nam kaže - pokušaću da odložim rok za isporuku Mladića. On doduše sa tim nema veze, ali eto, dobar je čovek, pa će to da nam učini.

U trci za naj-dobrijeg ministra, ove nedelje vodi ministar policije, Jočić, koji je generala Milana Obradovića posle Sablje poslao na rad u Kuršumliju, odatle u zatvor, iz zatvora na disciplinsku komisiju, a odatle za savetnika čoveka, koji ga je u zatvor i sproveo - Miroslava Miloševića. Šta ćete logičnije od toga.

Sve česće čujem ljude koji kažu da će Koštunica vladati ovom zemljom još dugo, pa i kad mu rejting padne na minus šest. Tako se namestio, nezaobilazan je u svakoj kombinaciji. Taj čovek je kao crna rupa. Crna rupa je mala oblast prostora koja sadrži kraj vremena, kapija kosmosa, slepi put koji vodi u ništavilo. Uskočivši u crnu rupu oni koji su dovoljno radoznali uveriće se da između tog iskustva i života u Koštuničinoj Srbijici bitne razlike nema.