Zemlja bez konkretnih rešenja

Dnevnik konstatuje da je na iskušenju i sama država. "koja na obe strane ima približno onoliko zagovornika, koliko i protivnika".

Italijanski ministar inostranih poslova Djanfranko Fini, nastavlja list, "govorio je beogradskim domaćinima da bi osamostaljenje Crne Gore ubrzalo put za nezavisnost Kosova, čega se u Srbiji boje kao đavo krsta".

Italija, kaže Delo, "koja je članica Kontakt grupe za Kosovo, gleda na demokratizaciju i budući status Kosova kao na dva odvojena procesa, kakve je zaslugom šestorice usvojila međunarodna zajednica". Što se pokrajine tiče, "neće biti povratka Kosova na vreme pre 1999.godine, neće biti podele te jugoslovenske pokrajine po etničkim šavovima i neće biti njenog udruživanja ni s  jednom drugom državom".

Reč je o pravilu poznatom još od aprila ove godine, "ali ga odgovorni u Beogradu i u Prištini nisu shvatili".

Beograd se, kaže Delo, "na zahtev da Kosovo ostane sastavni deo teritorije Srbije oslanja, pre svega, na onaj deo međunarodnog prava koji ne dozvoljava razbijanje državne teritorije kakvo bi došlo do izražaja sa nezavisnošću Kosova. Drugi (Albanci) su uvereni da ni s kim neće pregovarati o nezavisnosti, koju pod okriljem međunarodne zajednice praktično imaju već više od šest godina, i da sa Beogradom mogu pregovarati samo o zaštiti srpske manjine i njene imovine na Kosovu", navodi se u listu.

"Ako je Beograd uveren da zbog osamostaljenja Kosova na Balkanu još dugo neće biti mira, trebalo bi da to argumentovano i dokaže", smatra Delo.  Dokazati se, naime, mora da li bi "moguća nezavisnost Kosova toliko oslabila Srbiju da bi ponovo postala faktor smetnje u regionu i Evropi, jer bi na vlast u Srbiji došle one snage, koje su na proleće 1999.godine - upravo na Kosovu - izazvale intervenciju NATO-a".

"Kraj naredne političke godine neće biti ni senka kraja ove godine", zaključuje se u tekstu.