Etničke manjine na Kosovu

Jedna od njih, o kojoj se vrlo malo govori, jeste hrvatska etnička manjina, koja je do pre rata 1999. godine imala oko 4.000 pripadnika, dok je sada ostalo samo njih 340. Hrvatska etnička manjina na Kosovu živi u selu Janjevo, koje se nalazi u centralnom delu. Po tom selu su i dobili naziv - Janjevci.

Janjevci u tom selu žive već 700 godina i to od trenutka kada su se zbog rudnika Kišnica doselili iz Dubrovačke republike. Zbog toga su bili poznati po radu sa zlatom i srebrom, ali se to kasnije promenilo. Župnik janjevske županije, don Matej Palić, kaže da su se Janjevci nakon Drugog svetskog rata orijentisali na proizvodnju plastičnih igračaka: "Sada uglavnom to jenjava, sve više se ljudi okreću trgovini. Znači, trgovina i ovo što se posetili dućane, oni jedva što mogu proizvoditi zbog jeftine robe koja se uvozi i onda su se oni preorijentirali. Sada je mala proizvodnja plastike, pa je uglavnom trgovina.“

Palić objašnjava da je selidba Hrvata sa tih prostora počela još tokom rata u Hrvatskoj 1991. godine i to prvenstveno zbog pritisaka, ali ne i direktnih problema. Palić navodi da je osnovni problem sa kojima se sada suočavaju to što je selo napušteno i što nema kretanja: "Veliki je priliv stranaca i onda se događaju pljačke i razbojništva. Uglavnom razbijaju te napuštene kuće, čak su u zadnje vreme, jedno par meseci, počeli upadati u kuće gde su uglavnom ti samci, starci. Ne možemo puno pomoći, jer u mestu samome nemamo niti policiju niti KFOR, oni dođu pa odu.“

Ljubica Berišić, učiteljica u osnovnoj školi u Janjevu kaže da je ipak najveći problem nezaposlenost: "Težak je život, nema posla, samo nas 12 što u školi radimo i dve medicinske sestre. Ovo što moram da kažem da je Janjevo nekada radilo i živelo od svojih poslova, a danas je jako teško. Većina nas koji su preostali živi od socijalne pomoći.“

Multietnička škola, problem ministarstvo

Škola u Janjevu mogla bi poneti naziv multietnička, jer se na prva dva sprata nalaze albanska deca, dok su na poslednjem spratu romska i hrvatska deca u mešovitim odeljenjima. Trenutno u školi ima 76 učenika hrvatske nacionalnosti, a zaposleno je 14 radnika. Direktor škole pri UNMIK-u Olga Gucić kaže da se u školi radi po nastavnom planu Srbije: "U istoj smo zgradi sa Albancima, nikakvih smetnji nema, deca se druže. Tu su i sekcije koje deca zajedno izvode, tako da nema problema. Do sada osnovna škola nije imala hrvatski plan, čak nije imala ni čas hrvatskog jezika, premda je u školu uveden čas romskog jezika, još pre rata na Kosovu.“

Međutim, učiteljica Ljubica Berišić tvrdi da problema ima u odnosu ministarstva Srbije: "Imamo mi već dugogodišnji problem. Znači tu se vuku problemi pet-šest godina. Znači, neki se radnici iz Ministarstva isplaćuju, dok neki radnici ne primaju plate iz Ministarstva Republike Srbije.“

"Da sačuvamo svoje"

Uprkos teškim uslovima života don Matej Palić smatra da Janjevci imaju razloga da ostanu na tim prostorima: "Da sačuvamo svoje. To je ipak veliki prostor, to je naša zajednica i ta crkva ima smisla i to naše groblje, koje je jako staro. Tu su naši dedovi, pradedovi i treba sačuvati svoje. Sad, kažem ne mogu biti vizionar dokle će se to moći.“

Osim toga, Janjevci kao veoma bitan razlog za odluku da ostanu na tim prostorima navode i samu crkvu, koja je posvećena svetom Nikoli i stara je 150 godina. U okviru nje najsiromašniji članovi hrvatske zajednice besplatno se hrane, dok je deci i mladima  obezbeđeno korišćenje kompjutera i nekih vidova zabave.