Agresivnost je nekultura

Svako različito mišljenje i svaki konflikt pobuđuju u ljudima koji učestvuju u konfliktu anksioznost i frustriranost. Kako će se sa frustracijom nositi i kako će je prevazilaziti, to zavisi od svake osobe, od njenih mehanizama odbrane. 

Ljudi koji su po svojoj prirodi agresivni, koji su imali agresivne modele razrešavanja konflikata u detinjstvu, na isti taj način će rešavati i svoje kasnije konflikte. Agresivnost je nekultura razrešavanja konflikata.

Veliki broj ljudi na konflikte reaguje u stilu: „Kriv je drugi”. Tu imamo mehanizam projekcije. To su nesamokritične osobe, koje ne analiziraju sebe i svoj doprinos konfliktu, nego im je uvek drugi kriv.

Postoje i ljudi koji, kada dođu u konfilikt, u­potrebljavaju mehanizme poricanja ili mehanizme negacije i ponašaju se kao da konflikta nije bilo, očekujući da se situacija sama od sebe razreši.

Dijalog je neophodan

Najbolji i jedini pravi način razrešenja konflikta jeste dijalog. Dijalog podrazumeva da ljudi sami sebi priznaju da je do konflikta došlo, da su time frustrirani, da konflikt definišu i da onda pokušaju da ga reše, da se nađu negde na pola puta. Zrele osobe, da bi ublažile konflikt, upotrebljavaju mehanizme odbrane koji su na visokom nivou: sublimaciju, altruizam, humor.

Kompromis je osnovni način rešavanja konflikata. Nije dobro da svako samo iznese svoj stav. To su onda dva saopštenja. Svaki konflikt mora da se razreši kompromisom. Nikad nije slučaj da je jedna strana u konfliktu potpuno u pravu, a druga nije. Nije važno da li će taj kompromis biti 10 posto na jednoj strani, a 90 na drugoj – važno je shvatiti da nema razrešenja konflikta ako jedna ostane totalni dobitnik, a druga totalni gubitnik, ako je jedna morala da prizna sve svoje greške, a druga da nametne sve svoje stavove.

Rešavanje konflikata uči se odmalena

Od najranijeg doba, kad dete počinje da shvata da je učinilo nešto što nije dobro, počinje kultura prevazilaženja konflikata dijalogom. Ne bi trebalo dete odmah kažnjavati, vikati na njega, slati ga u ćošak. Moramo da mu damo priliku da ono rečima, gestovima ili mimikom izrazi svoje kajanje i svoje povlačenje od onoga što je učinilo, ali ne u strahu, nego da zaista razume da tako ne treba.

Ako naviknemo dete da će uvek dobijati batine (za svaku razbijenu igračku, nepojedeni ručak...), da će onaj ko je jači vikati na njega, onda mu nudimo takav način rešavanja konflikata. U trenutku kad se ono oseti jače, počeće isto tako da se ponaša prema svojim vršnjacima, pa i prema jačima od sebe, pa će onda agresija rađati agresiju. To je loš primer, loša kultura ponašanja

Seks kao pokušaj rešavanja konflikata

Seks je čest način razrešavanja konflikata među supružnicima ili ljudima koji su u ljubavnom odnosu. Ali, ako nakon svađe i celog dana, tokom koga nisu razgovarali, uveče seksom pokušaju da bez prethodnog razgovora razreše taj konflikt, nisu rešili osnovnu stvar.

Jedan agresivan, drugi želi dijalog

Ako je čovek u konfliktu sa osobom koja želi da se svađa, najbolje je ne reagovati. Mnogi ljudi jedva čekaju agresivan odgovor sa druge strane da bi još više zaoštrili taj konflikt. Ako se izmaknete agresivcu, on će odmah splasnuti. Tako se otvara mogućnost za konstruktivno razrešavanje konflikta kroz dijalog.

Objašnjava: dr Sandra Rašković Ivić
psihijatar psihoterapeut