Unutrašnji neprijatelji idu u arhiv Srbije

Građani Srbije koje su srpske tajne službe u prethodnih 60 godina pratile i prisluškivale uskoro će moći da vide svoje dosijee. Naime, Bezbednosno-informativna agencija uradila je Nacrt zakona o stavljanju na uvid dosijea službi bezbednosti i tekst tog zakona poslat je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji treba da da stručno mišljenje o svemu, izjavio je za „Politiku” Nikola Bajić, šef kabineta direktora BIA. Tekst Nacrta izradili su stručnjaci iz pravnog tima BIA, a sam zakon ima 26 članova. Očekuje se da će ovaj zakon u Narodnoj skupštini biti usvojen do leta sledeće godine, posle usvajanja novog zakona o BIA, čiji je nacrt trenutno u izradi.

Zoran Banković, načelnik Uprave za analitiku BIA, ekskluzivno za „Politiku” otkriva šta sadrži Nacrt zakona o stavljanju na uvid dosijea službi bezbednosti.

„Predviđa se da se otvore svi dosijei vođeni od osnivanja Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), pa sve do usvajanja ovog zakona”, kaže Banković.

Prema rečima naših sagovornika, Nacrtom zakona precizirane su kategorije dosijea koji će biti otvoreni. To su dosijei iz kategorije takozvanih unutrašnjih neprijatelja, konkretno oni koje su bivše vlasti okarakterisale kao ideološke i političke protivnike. S druge strane, smatra se da ne treba otvarati dosijea lica koja su se bavila terorizmom, organizovanim kriminalom i špijunažom, kao ni dosijei saradnika službi.

Kako kaže Nikola Bajić, odlučeno je da se, posle donošenja zakona, dosijei predaju Arhivu Srbije. Značajno je da su BIA, VBA i Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) Crne Gore, postigli konsenzus i odlučili da dosijei odu u Arhiv, iako je postojala ideja da se formiraju posebne agencije ili komisije zadužene za dosijea.

Kako je predviđeno, dosijea će moći da vide oni o kojima su bili vođeni, njihovi naslednici, ovlašćeni državni organi, ovlašćene naučne institucije i naučni istraživači.

„U dosijeima će biti skriveno ono što se odnosi na pripadnike službe bezbednosti, na saradnike, lica koja su izvori podataka i trećih lica koja se pojavljuju, a nisu vezana za dosijea. Građanin će imati pravo da vidi fotokopiju, a ne original dosijea. Originalan tekst će moći da se vidi tek ako oštećeni građanin podnese prijavu zbog osnovane sumnje da je tokom vođenja dosijea izvršeno krivično delo, pa onda sud može da ima uvid u kompletan tekst”, objašnjava Banković.

BIA je ovaj nacrt zakona već uputila i misiji OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. OEBS je već dao nekoliko sugestija koje su u BIA prihvatili. Jedna od tih ideja je bila da se otvore svi dosijei do datuma kada zakon stupa na snagu, a ne do dana kada je formirana BIA, kako je prvobitno bilo predviđeno.

„Od kada je RDB transformisan u BIA prestali su da se vode dosijei osoba koje imaju drugačija mišljenja, tako da od 2002. godine do danas ne postoji nijedan takav dosije”, kaže Banković.

Jedna od sugestija koju je dao OEBS, a koja je prihvaćena, odnosi se na to da će svi oni koji gledaju svoj dosije moći da prave beleške. Prvobitno je bilo predviđeno da osoba koja ostvaruje uvid, nema pravo da pravi beleške i fotokopije, ali se na sugestiju OEBS-a to promenilo.

„U pravljenju ovakvog zakona moraju da učestvuju svi zainteresovani i samo zajedničkim radom, bez predrasuda, bez nepoverenja, može se doneti pravi zakon koji će građanima pomoći da ostvare svoja demokratska prava”, zaključuje Banković.