Budžet EU: Velika pijaca u Briselu

Očekuje se da Velika Britanija, kao predsedavajući EU predlozi novi, treći po redu predlog budžeta oko kojeg bi eventualno mogao da bude postignut dogovor. Britanski premijer Toni Bler bio je pod snažnim pritiskom da predloži veci budžet i to pre svega tako što ce odustati od prava na rabat, odnosno povraćaj sredstava, koji je dobila još pre dvadeset godina za vreme Margaret Tačer.

Predsednik Francuske Žak Širak smatra da je napravljen značajan korak: "Mislim da smo napravili značajan napredak. Nemački kancelar Angela Merkel i ja imamo jedinstven stav i to nikoga ne treba da čudi. Razgovarali smo danas sa britanskim premijerom Tonijem Blerom. Još uvek nije sve dogovoreno, ali malo po malo idemo u dobrom pravcu – prema rešenju koji je u skaldu sa našim principom solidarnosti i koji će nam pomoći da se pomerimo sa ove mrtve tačke".

Premijer Poljske Kazimjež Marćinkijevič izjavio je da su pregovori lidera Evropske unije o budžetu omogućili "približavanje" dogovoru. Poljski premijer je rekao da su "sada na redu poslovi računovodstva". Neophodno je da princip solidarnosti bude poštovan u okviru novih fondova, koji su upućeni zemljama istočne Evrope, priključenim EU 2004. godine, rekao je predsednik poljske vlade.

U senci rasprave o budžetu je i problematizovana kandidatura Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji. Ovo, kao i kriza oko usvajanja budžeta Evropske unije mogla bi se negativno odraziti i na planove o budućem proširenju unije na zemlje zapadnog Balkana i crnomorskog regiona.

Podsećajući na izjave francuskih zvaničnika da Evropa nije spremna za prijem novih članica, londonski Gardijan ocenjuje da poruka Pariza zapravo glasi da će te zemlje morati da sačekaju da Evropa dovede u red sopstvene probleme s novcem, poljoprivrednom politikom, javnim mnjenjem. Prema pisanju tog lista prva žrtva ove politike je Makedonija, kojoj je ove nedelje blokirano potvrđivanje statusa kandidata za članstvo u EU. O kandidaturi Makedonije evropski lideri će raspravljati tek pošto se postigne dogovor o budžetu. Prema najavama iz Brisela odluka o kandidaturi Makedonije najverovatnije će biti pozitivna ali se početak pregovora sa Skopljem ne može očekivati u skorije vreme.

Ovaj, kao mnogi drugi problemi nisu ohrabrujući signali za Srbiju smatra Milica Đilas iz kancelarije državne zajednice za pridruživanje: "Pre svega zbog toga što se EU suočava sa nekim važnim unutrašnjim pitanjima koja treba da reši, a koja će biti bitna i za nastavak politike proširenja i kao što vidimo za finansijske posledice procesa proširenja, koje su sada važne za nas kao predkandidate.  Da bi EU mogla da prima nove članice, da je dugoročno finansijski njima privržena ona mora da ima razrešena pitanja bitna za svoje unutrašnje funkcionisanje i tek onda će proces moći nesmetano da se nastavi".

Analitičari kažu da nije neobično što su pregovori o budžetu teški, podsećajući da se slična stvar dešavala i prilikom utvrđivanja budžetske perspektive od 2000. godine a dogovor se obično postiže u poslednjem momentu. Ono što je bitno za našu zemlju je to da u nacrtu evropskog budžeta ne postoje nikakvi posebni fondovi za dalje proširenje. Milica Djilas međutim kaže da Srbija mora da nastavi reforme bez obzira na probleme u Evropskoj uniji: "Tokom čitavog tog procesa treba imati u vidu da sa jedne strane reforme koej SCG čini čini u interesu sopstvenih građana, da je važno putovanje koliko i sam cilj u EU a sa druge strane za očekivati je da će EU uspeti da taj proces razreši jer nije samo SCG u iščekivanju da se to razreši nego i neke druge zemlje."

Francuski lideri smatraju da se mora imati na umu činjenica da znatan deo evropskih građana zasad pokazuje malo volje za dalje proširenje Evropske unije. To je bio i jedan od razloga zbog kojeg su Francuzi i Holanđani na referendumu u maju i junu ove godine odbacili ustav EU.