Nastavak suđenja trojki za Ovčaru

Irinej Bučko je potvrđujući prethodno svedočenje svoje supruge Mare, koja je u bolnici bila medicinska sestra, ispričao da je kao dobrovoljac u Zboru narodne garde učestvovao u odbrani Vukovara i da se u bolnicu sklonio 19. novembra, pošto je JNA zauzela grad.

Rekao je da je, na predlog supruge, obukao beli lekarski mantil koji mu je dala i pristao da pomogne u dogovorenoj evakuaciji teških ranjenika tako što će ih prenositi na nosilima.

20. novembra, ujutro Bučko je, kako je posvedočio, u bolničkom hodniku sreo majora Šljivančanina i doktora Ivankovića koji je radio u bolnici. "Rekao sam doktoru da nisam ništa kriv i da sam civil. Ivanković mi je odgovorio da on nije gazda, već major Šljivančanin. Šljivančanin mi je kazao: 'A, šta si ti bolji od onih ostalih koji su okrvavili ruke'", opisao je Bučko.

U pet punih autobusa, zarobljenici su, po svedoku, uz pretnje prebačeni u vukovarsku kasarnu. Mnogi su tamo izvođeni iz autobusa i prebijani, a naročito oni koji su nosili bele mantile. Bučko je naveo i da je u njegov autobus ušao jedan kapetan JNA, sa cedulje pročitao petnaestak imena, među kojima i njegovo, i naredio prozvanim zarobljenicima da pređu u drugi, prazan autobus.

Oni su zatim vraćeni u krug bolnice, gde im je major Šljivančanin dozvolio da se pridruže suprugama koje su radile u bolnici i ostalom osoblju, a zatim su svi autobusima prebačeni u Sremsku Mitrovicu, a sutradan u Hrvatsku.

Oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću sudi se po optužnici za streljanje više od 250 hrvatskih zarobljenika, izvedenih iz vukovarske bolnice, na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.