Koštunica sa Sanaderom

Iako su se premijeri Srbije i Hrvartske složili da su dobri odnosi dve zemlje bitni za prosperitet regiona, čini se da će nespremnost Koštunice da se izvini hrvatskoj javnosti za stradanja u proteklim ratovima ostaviti pečat na ovu posetu.

Naime, na insistiranje novinara "Vjesnika" da odgovori da li će se izviniti "za ratna stradanja koja je Srbija prouzrokovala, kako bi se obe zemlje lakše okrenule temama budućnosti", Koštunica je rekao da je uveren da probleme između dve zemlje koje je rat ostavio za sobom treba rešavati konkretnim potezima, a ne tek rečima: "Ako je mogućno svaki problem koji je rat ostavio za sobom, svaku ljudsku patnju, svaku ljudsku nesreću, to se rešava ne rečima, nego se rešava prosto time što se ovi problemi rešavaju kojih ima na obema stranama. Mismim da smo zaista premijer Sanadaer i ja kroz sve što smo do sada činili i javno a nekada i konkretno, ako ne za javnost, činili da se stvari u tom pogledu poprave i poboljšaju."

Koštunica je zadovoljan stavom Hrvatske o Kosovu - da sve zemlje u regionu treba da doprinesu rešenju tog problema, te da se pitanje ne može rešiti bez saglasnosti Beograda. Hrvatski premijer Ivo Sanader je izjavio da Kosovo nije samo pitanje i SCG, već da ima i daleko šire reperkusije na odnose zemalja u regionu. Sanader je najavio da Hrvatska želi da završi proces povratka izbeglih Srba do kraja 2006. godine: "Želimo kao što je Sarajevskom deklaracijom i predviđeno završiti taj proces do kraja 2006. godine. Ključno načelo ostaje dobrovoljnost, dragovoljnost u tom povratku a dakako da je pitanje vlasništva neupitno pitanje." 

On je rekao da je pitanje vlasništva nesporno i privatna imovina je vraćena, "osim u nekoliko desetina slučajeva koji su u sudskom postupku". Kada su u pitanju stanarska prava koja su prognani Srbi izgubili, Sanader je ponovio da ona nisu vlasništvo, ali da postoji problem ljudi koji su dugo vremena uplaćivali u stambeni fond i sada postoji obaveza države da to nadoknadi. Sanader je podsetio da Hrvatska još traži 1.100 nestalih lica, dok je sa srpske strane ta brojka nešto manja, ali je to prioritetno pitanje u odnosima dve zemlje. Koštunica je s druge strane ukazao da "bolno pitanje nestalih" treba rešiti čak i ako postoje razlike u pristupu" .

Neposredno pre izjava dvojice premijera, hrvatski i srpski ministri potpisali su nekoliko državnih sporazuma, među kojima su ugovor o međunarodnom kombinovanom prevozu stvari, o započinjanju naučno-tehnološke saradnje i ugovor o obnovi železničkog mosta Bogojevo-Erdut, preko Dunava.

Premijeri Hrvatske i Sbije složili su se da što pre treba da bude rešen i problem granice između dve države i da je zato neophodno da se što pre sastane međudržavna komisija.

Mesić i Koštunica zadovoljni normalizacijom odnosa

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica razgovarali su o bilateralnim odnosima i evropskoj orijentaciji dve zemlje, prenosi Beta saopštenje kancelarije predsednika Hrvatske.

Mesić i Koštunica smatraju da su Hrvatska i Srbija rešile, ili su na najboljem putu da reše, najteža pitanja proizašla iz ratnih sukoba 1990-ih godina, što pokazuje činjenica da se najviše razgovara o privrednoj saradnji.