Bler kao uzor

Za nekog ko pretenduje za predsednika Francuske nije najmudrije da u političkim diskursima koristi termine "ološ", "đubrad", makar se radilo i o bitangama, koji ruše i pale privatnu i državnu imovinu. Nikolas Sarkozi, ministar unutrašnjih poslova Francuske, upravo je tako nazvao omladinu s pariskih oboda, koja je isprovocirala nerede koji bez prestanka traju jedanaestu noć. Sarkozija opisuju kao prosvetiteljskog apsolutistu modernog doba, autoritarnog lidera, gvozdenu pesnicu... Anita Huser, osoba koja mu je pisala biografiju, kaže da je on "hiperaktivna ličnost, da je ambiciozan - radoholičar koji se nikad ne odmara".

Sarkozijeva politička pozicija je specifična - u nemilosti je predsednika Širaka i premijera De Vilpena (najverovatnijeg protivkandidata za predsednika Francuske na izborima 2007). Oni ga, ipak, drže uz sebe jer znaju koliko je cenjen, a izabrali su ga i za lidera stranke UMP. Zapravo, Sarkozi uživa kult slavne ličnosti; oko njega se lepe paparaci, traže se autogrami, na tabloidnim naslovnicama često piše "Sarkošou" i prosto odudara od klasično utegnutog desničara velikih ambicija.

Njegova nepopularnost na Jelisejskim poljima dostigla je maksimum onog trenutka kada javno priznaje da se divi Toniju Bleru. Drugi njegov biograf, Nikolas Domenak, pojašnjava tu opsednutost engleskim premijerom: "On posmatra kako Bler zavodi medije, i shvata da i sam to radi na isti način. Sarkoziju se dopada način na koji Bler predstavlja svoju ideologiju."

Sarkozi je oženjen Sesilijom s kojom ima troje dece. Ona mu je politički mentor, njegov uspeh je, kažu, i njen. Porodično stablo mu je zaista zanimljivo: otac Mađar (Šarkođi), majka od oca Grkinja-od majke Jevrejka. On je, naravno, Francuz rođen 28. januara 1955, u horoskopu vodolija.