Prevaziđena retorika

Autorski tekst vicepremijera Miroljuba Labusa u dnevniku Politika u kome predlaže stvaranje dva multietnička entiteta na Kosovu i reakcija Srđana Đurića, šefa Vladine Kancelarije za odnose sa medijima, da će pregovaračka platforma i tim biti poznati nakon sednice parlamenta, otvorili su čuveno pitanje o neslozi u srpskom državnom vrhu, verovatno postavljeno još onda kada Vuk Branković nije učestvovao u kosovskom boju.

Istorijski dokazi da je Branković sticajem okolnosti zakasnio da pogine sa knezom Lazarom, a da nije imao suprotni stav da bitku ne treba ni voditi, u srpskoj javnosti niko već stolećima ne uzima u obzir. Tako se i sada odmah otvara pitanje kako je moguće da premijer priča jedno (više od autonomije manje od nezavisnosti), predsednik Boris Tadić drugo (pravo Albanaca na samoopredeljenje i moguća nametnuta rešenja), a vicepremijer nešto sasvim suprotno. Neminovno sledi i utisak da se tako neozbiljno ne pristupa ni poslu rešavanja komunalnih problema u nekoj Prćilovici, a kamoli pregovorima o budućem statusu Kosova.

Međutim, ta vrsta političkog razmišljanja sa zaključkom o pozivanju na akciono jedinstvo je prošlost, bez obzira koliko su građani toga svesni. Reč je prosto o jednoj zastareloj političkoj tehnologiji koja je civilizacijski prevaziđena, hteli to građani ili ne isto otprilike kao što njihova lična volja ne utiče na to što sada mogu da kupe digitalni foto-aparat, recimo. Jer ako se ostavimo dualizma sloga--nesloga, sve se uklapa i to onako kako je Zoran Đinđić napisao pre tri godine - ako ne možemo da sprečimo nezavisnost (što pokušava premijer Vojislav Koštunica), onda treba tražiti teritorijalnu podelu, garancije za Srbe koji ostaju i poseban status verskih objekata (na šta javnost priprema potpredsednik Labus, samo obrnutim redom, poštujući princip Kontakt grupe da teritorijalne podele kao takve, neće biti).

Zavisno šta od toga prođe, predsednik Tadić i njegov marketinški tim, ubediće javnost da je postignut uspeh koji treba nagraditi na izborima. Uklapa se i Tomislav Nikolić, čiji će radikali dobiti priliku da u parlamentu izgovore sve šta oni nikako ne bi prihvatili i kako bi se nacionalni naboj malo relaksirao. Dakle, ko misli da je demokratija, u kojoj različitost ima pravo glasa, neefikasna (a premijer je ubeđivao Savet bezbednosti da je Srbija demokratska zemlja), neka se priseti zasluga "efikasnog" režima Slobodana Miloševića, koji je toliko insistirao na jedinstvu, za to što sada Srbija pregovara o Kosovu.